Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu
НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 235
опет агресивношћу Арнаута, био нарушен дотле на силу одржавани мир и међу пограничним желевничким станицама у Зибевчи и Ристовцу, које. нашавши се изненада у једној за њих новој и сасвим необичној улози, у толикој су мери из непосредне близине пркосиле једна другој, да није никакво чудо што су њихове посаде одмах заметнуле кавгу, чим плануше прве пушке у њиховој близини.
Том приликом десила се једна интересаитна епизода, која вреди да остане забележена као један од првих међу многобројним симпатичним подвизима нашег П] позива. На име, једна чета из 8. батаљона ! пешад. пука. која је заједно са једном четом 1 пешад. пука ПГ позива осигуравала ристовачку железничку станицу, на изазивања Арнаута, отварала је, по начелима модерног ратовања, јединачну паљбу, на коју ови заклоњени по зградама турске жељезничке станице у Забевчи, смело одговараху. Али чета ШП позива, по старој навици, односно у духу правила по којима су њени обвезници некад били обучавани, интервенисала је с времена на време плотунском паљбом и, без обзира на то што је пуцала из пушака старог система званих „Берданке“, постизавала је некакав нарочити морални ефекат. Јер сваки пут, кад се захори њен плотун, Арнаути се сместа умире и за неко време престају дејствовати, мислећи да је то Бог зна шта. Толико им је овај манир, на (који они нису били навикнути, уливао страха.
Међутим та пуцњава изазва на нашој страни, где је већ било почело да се губи стрпљење што се тако дуго чека, као неку реакцију, пи то одмах истога дана, али не на овом већ на сасвим другом месту. Сматрајући да их је непријатељ овом својом агресивношћу на фронту Моравске дивизије ! позива разрешио свију обзира у погледу поштовања неповредности границе, предњи делови УП пешад. пука пз Дунавске дивизије ! позива заузеше његове карауле: Мотину, Шумку Лиску, Русце и Ујевицу.