Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 239

борбе, ова друга караула била је заузета, док је она прва успела да се одржи. Против Св. Илије и Новог Села били су наперени топови 1. брдске батерије, смештене на Коларској ливади, и једног вода из “: батерије доведеног овамо прошлог вечера са Гложја и постављеног за дејство на Грамади, на којој и иза које се налазаше, у очекивању да падне Св. Илија па да после тога подухвати с бока линију осталих дотле још ненападнутих ка-раула, груписана главна снага пешадије. Али густа магла, која је тада обавијала све тамошње висове, никако не даваше артилерији маха да дејствује, сем што је око 7“ сах. изјутра уграбила да избаци неколико метака на Ново Село. С тога 4. чета граничне трупе, груписана на самој граници према Ов. Илији, и за њом једна чета из 1. батаљона, одређена да је прати, морадоше и без њене помоћи нападати ову караулу, док је најзад нису заузеле, по цену знатних губитака, рачунајући ту и командира оне прве, капетана Светозара Миљковића, који погибе при самом јуришу. Караулу Ново Село Турци, по паду Св. Илије, самп напустише, те је увече без борбе заузе и поседе 2. батаљон са Доброшевца. У непријатељским рукама остадоше карауле Ђорђевац, Уши, Лебовац и Карпина.

Међутим 1 пеш. пук, чији се 4. батаљон и иначе од синоћ налазаше натурском земљишту, имао је више успеха. Благодарећи прецизној ватри 1. дивизијона Моравског пољског артилер. пука, прикупљеног на Инатовцу, и једне Дебанжове позициске батерије, затечене још за време концентрације на пистом положају, Турци и Арнаути се разбегоше из Зибевче и из караула, које су се налазиле спрам ин Вртогоша. После тога цео тај пук бејаше се пребацио преко границе и доспео до линије Лопардинце—Краљево, у висину свога 4. батаљона.

Али уз то овлађивање граничним положајима од стране 1 и Ш пешад. пука, које је негде успело а негде није, искрснула је и потреба да предња