Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

244 - М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

напред навели о пројекту намераваног упада Прве Армије на непријатељску територију, излази да је Дунавска дивизија [ позива, ако би се буквално држала добивене армиске заповести, имала да се заустави пред једним слабим башибозучким батаљоном, кога би иначе као од шале могла смрвити, А код Моравске ! позива, само је један њен део, и то онај који се буде нашао на крајњем левом крилу, према тој заповести могао још п да се сукоби са непријатељском војском, док би остале њене трупе имале просто напросто остати укочене на фронту Козарник—Лопардинце—Бујановце, пред којима, ако не рачунамо ону руљу Арнаута у Трнавцу коју је наша артилерија лако могла растерати, није шта више ни било непријатеља. Међутим, и код једне и код друге у току извршења, испало је мало друкчије; т. ј. постигнуто је било нешто више но што је било тражено.

||

Дакле, 7. октобра рано изјутра настала је код дивизија у предњој линији Прве Армије велика, живост. У логорима отпоче ужурбано спремање за покрет. Убрзо почеше поступно и да се празне. Мало помало, па се испразнише еви, тако да у њима још једино остадоше, као неизбежни трагови доскорашњег становања војске, по која гомила сламе, овлажене кишом која је готово сву ноћ падала, и згаришта од догорелих ватара која у оној влази још понегде тињаху. Јединице одлажаху, једна по једна. И мало даље почеше се сливати у поједине колоне.

Дунавска дивизија 1 позива том се приликом прегруписаваше у две колоне. Леву колону, која се прикупљаше код карауле Заједнице, обравговали су УП пеш. пук и !. дивизијон са задатком да од ове карауле наступају гребеном планине Св, Илије између Пчиње и лепезастог изворишта реке Кршевице, док не доспеју, како је у дивизиској