Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 261

савијутак, били су батаљони 1 пешад. пука. У продужењу левог крила, поређани су били онако како су стизали, најпре 1. па онда 2. батаљон ХУМ пука. Још више у лево уз косу, а испред села Богдановца, коњички пук водио је пешадиску борбу са деловима, које је непријатељ ради заштите свог десног бока био развио према њему. А код Жужељичке карауле постављаше се за дејство 1. батерија.

На Жутом риду сад је био и командант дивизије, чији је штаб откривеним кретањем у једноме моменту привукао овамо непријатељску артитилериску ватру, која је дотле била управљана искључиво против наших батерија око Бујановца. Ту је провео неко време, па је отишао, али никакво наређење за напад на главни турски положај није био издао, свакако због тога што му се бејаше учинило да овамошње трупе за тај посао неће бити довољне.

Доцније, око 4 сах. поподне, кренуше се овамо друга два батаљона ХУ! пешад. пука. Они се зауставише код Жужељичке карауле као резерва целокупног одсека своје дивизије на десној обали Мораве. А остале трупе дочекаше вече на истим местима, готово за леђима Дринске дивизије 1 позива, која бејаше одгурала чак на Рујан, и пустише непријатеља да на миру одступи.

Када паде мрак, плануше торови и колибе на непријатељском положају. Тада су и последњи заштитни делови Турака одступили, што су ускоро утврдиле патроле Ги ХУ! пешад. пука, које у току ноћи одлажаху чак до Биљача и тамо се састајаху са патролама ЈУ пешад. пука из Дринске дивизије 1 позива. За време док је трајао напад, никакве тактичке везе између Моравске и Дринске дивизије није било. Сад је пак установише неуморне патроле, које нису познавале ове пределе, али имађаху некакав чудесан дар да се по мраку нађу и на потпуно непознатом терену.