Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

26 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

буде могла упасти на непријатељску територију неколико дана пре Прве, она је требала да буде што је могуће јача, те да се нимало не замајава око савлађивања непријатељевог отпора код Приштине, па ма како солидно тај отпор био организован, и да, ако буде принуђена остављати у околини ове вароши и према свом десном боку веће посаде, ипак има са чим приступити извођењу другог дела повереног јој задатка у правцу Скопља и Куманова.

На том рачуну поглавито се м осниваше јачина Треће Армије, прикупљене према овом делу непријатељске територије, односно према Приштини и Гиљану : са Шумадиском 1 и Моравском дивизијом П позива у сливу Топлице испред Куршумлије, а са Дринском дивизијом П и Моравском бригадом 1 позива у Медвеђи. Она је дакле номинално имала у своме саставу три и по дивизије, подељене у две групе: Топличка од две и Медвеђска од једне и по дивизије, док у самој ствари, услед тога што јој Дринска дивизија | позива из Медвеђске групе износаше колико и једна обична здружена бригада, она једно на друго није бројала више од три дивизије, и то: две у сливу Топлице односно испред Куршумлије и једну, која би-се комотно могла комбиновати од Дринске дивизије П и Моравске бригаде 1 позива, у Медвеђи. А то није било много, с обзиром на ону природну и логичну неизвесност у којој се наш Главни Генералштаб при пројектовању свог ратног и операциског плана налазаше са коликом ће снагом располагати непријатељ и како ће се владати Арнаути.

Истина, отпор ових последњих у збиљи се бејаше показао толико слаб, да је и снага, одређена с наше стране да оперише овим крилним операциским правцем, могла бити и мања, па да ипак одговори своме задатку. Јест, али ко је на тако што унапред смео рачунати 2 А могло је испасти и друкчије. Арнаути су могли поврвети да