Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 29

наступањем од Ћустендила преко Криве Паланке ка Куманову, Скопљу или Велесу и из реона Дупнице преко Царевог Села, Кочана и Штипа такође на Велес, могаше постићи плићи или дубљи обухват непријатељског десног крила, што ће зависити од тога, где ће се непријатељ груписати за пријем одсудне битке: да ли код Куманова, на Овчем Пољу или на линији Штип— Велес, односно на положају на левој обали реке Брегалнице, Штотод се дакле непријатељ буде више унапред истакао, пдући у сусрет нашој Првој Армији, све му је већа опасност грозила од стране савезничких колона, упућених напред наведеним правцима са овот, за њега несретно постављеног, савезничког граничног фронта. Особито је за њега био опасан правац, који води преко Царевог Села, Кочана и Штипа за Велес, јер ако би се којим случајем ангажовао у бици негде испред Брегалнице, на пример код Куманова или на Овчем Пољу, тим му је правцем, ако туда буде оперисала каква јача савезничка колона, врло лако могла бити угрожена, па чак и пресечена одступница. И у толико је био опаснији, што су гранични положаји на томе месту били највише примакнути троуглу Скопље—Штип — Велес, који је благодарећи свом централном положају, могао послужити Турцима за ослонац свију њихових офанзивних предузећа противу раздвојених савезничких армија. Истина, као што нам је већ познато, врло је мало било изгледа да ће Турци успети да на томе месту пре почетка операција нагомилају снагу, која би била довољна да маневрујући по унутрашњим операциским правцима у овој и иначе доста скученој маневарској зони, оделито туче једну по једну савезничку армију. На против, више је било вероватноће да ће их ове, ако се буду везали за тај троугао, једновремено са две или три стране притегнути и на крају крајева их, ако дотле не буду концентрисали довољно