Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

42 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

флоте биле слободне. Па се онда бејаше на то надовевло и веровање у врховима политичке и војне управе, да је мобилизација балканских хришћанских држава само један обичан блеф, коме ће се доскочити мирним путем, без употребе оружане силе. Те је у почетку, колико да би се овом њиховом блефу одговорило такође блефом, била наређена само делимична, и тек се на десетак дана пред објаву рата, када на послетку сви у Цариграду почеше увиђати да је ситуација не може бити озбиљнија, прибегло општој мобилизацији. Али је тада већ било доцкан.

И зато, уместо 600.000 бораца, колико Турци, да је код њих било све као што треба и да су имали времена, могаху извести против својих непријатеља, бејаше се у првим данима месеца октобра "показало да на целом европском ратишту нису имали више од 285.000. Па још, кад се од тога броја одузму трупе, намењене за посаду утврђених логора (40.000 у Једрену, 24.000 у Скадру и 13.000 у Јањини) у укупном износу од 7“.000, остаје за операције у пољу свега 208.000 бораца, подељених овако: у Тракији и Цариграду према Бугарима 80.000; у реону Струме према Бугарима 28.000; у Санџаку, Метохији, на Косову и у сливу горњег Вардара према Србима, Црногорцима и Бугарима 86.000: и у Тесалији према Грцима 14.000 А то је, по себи се разуме, било и сувише мало да може одолевати нападима надмоћнијих савезника са свију страна за један дуги период времена, колико је требала да траје мобилизација и концентрација снаге, која би била у стању против ових прећи у офанзиву.

Што се тиче Западне Војске, која нас овде поглавито и интересује, од свију њених самосталних јединица, разбацаних готово на све четири стране света, према српској, бугарској, црногорској _ и грчкој граници, само су самостални Струмички корпус и тврђавски одреди у Скадру п Јањони имали, сразмерно своме задатку, приближно до-