Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 53

подешавати своје покрете са циљем да у даном тренутку, а на горе показани начин, могу указати нужну помоћ Првој Армији и са њом заједно тући одсудну битку. Па онда, имамо једно инте-. ресантно саопштење генерала Драг. Милутиновића, тадашњег команданта Тимочке дивизије 1 позива, о томе шта је доцније, на неколико дана пред почетак операција, измењујући нешто мало смисао садржине горњих директива, пред сакупљеним дивизијарима Прве Армије у Врањској Бањи говорио војвода Путник о идеји свог ратног плана или, ближе речено, о главним контурама предстојећег марш-маневра свих трију армија, како их он тада бејаше замислио. И најзад, као круна свега, долазе потоња наређења, помоћу којих су Прва мн Друга Армија, са извесним изменама, особито у погледу рада ове друге, стварно биле кренуте преко границе, односно која су у последњем тренутку, кад је већ требало отпочети наступање, била израђена на основу тачнијег сазнања о месту груписања непријатељске главне снаге.

Прву, дакле, директиву бејаше добио командант Друге Армије. Она му је била упућена 22. септембра, за време мобилизације, када се још ништа није знало о томе како ће се уопште владати непријатељ. По томе, а и по својој садржини којом се у главном третирају поједини важнији случајеви који у предстојећој акцији могу наступити, више се има сматрати као некаква претходна инструкција него ли формално наређење, које се обично, на основу већ прибављених података 0 непријатељу и дефинитивно израђеног плана, издаје на кратко време пре но што ће се приступити фактичном извођењу дотичне акције.

У њој се најпре вели ово: „Друга Армија, која ће у своме саставу имати Тимочку дивизију

1: „Гимочка дивизија ШП позива нар. војске у Ти П балканском рату 1912 цч 1913 године“.