Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 61

образовала Моравска бригада, дотадашња њена претходница, имао је да скрене на југи гребеном ове планине да наступа ка Скопљу. А други, који би образовала Шумадиска дивизија, дотадашња њена, главнина, имао је да се са гребена планине спусти у Прешево или Куманово, према томе где се тада буде налазила Прва Армија, са којом ће после освојити положаје код Куманова и потом ангажовати битку код Скопља, ако га непријатељ буде одсудно бранио.

„Дринску дивизију П позива упутићете из Приштине преко Феризовића и Качаника на Скопље“. Ово је тек одредба, са којом идеја о обухвату непријатељског левог крила добија свој потпун израз. И та идеја, условљена ранијим поласком Треће Армије са својих полазних положаја, могла би се сада реконструисати овако. Шумадиска дивизија 1 позива требала је да изманеврује непријатељски положај на Рујну. А Моравска бригада [и Дринска дивизија П позива, и то прва гребеном Карадата а друга качаничким теснацем, имале су да изманеврују и остале непријатељске положаје до Скопља, па разуме се и онај код Куманова, због чега се он у директиви нигде и не спомиње.

Ова пак одредба, рекло би се, чини нелогичним онај напред цитирани став где је било наређено да Моравска дивизија П позива, која је имала остати у Приштини, истакне у циљу сигурности своје одреде ка Феризовићу и Призрену. Јер, кад се већ предвиђало да правцем преко Феризовића одмаршује Дринска дивизија Џ позива, ти специални одреди из Моравске дивизије П позива јављају се као излишни. Али је свакако и то пројектовано упућивање њихово морало имати својих разлога. Тако, на пример, по маршевним плановима и редовима вожње, Дринска дивизија П позива последња је, од свију осталих дивизија па и оних у саставу Прве Армије, требала стићи на своју концентрациску просторију. Зато,