Nedelja

Страна 12.

Број 22.

— Шта, викне Мијона. Зар ви не знате, да се он спаеао и да је срећно препливао Рону?.... Сутра дан отишла је госпођица Валентина у замак. да вам однесе радостан глас о спасењу, али је Сен Жан не хте пустити пред вас. Доцније сам вас и ја тражила, да вам предам писмо, али сте били већ отпутовали. Ово откриће, после пуних двадесет година, довело је Луја у велику забуну. — Да нисте ви то све уснили добра жено? Мијона обори тужно главу. — Нисам, рече. Кад би још стари Манул живео, он би вам могао казати, да је господина Гастона одвезао у своме чуну до Камарџија, а отуд је Гастон отишао у Марсељ, где се укрцао у један американски брод. Али и то још није све, господпн Гастон има сина: — Шта, мој брат има сина? Ви сте полудели, жено! —- Нисам, знајте поуздано да нисам, рече Мијона. Госпођица Валентина родила је сина, кога сам држала у своме наручју, однела га и предала једној жени којој је плаћено да одгаји дете. За тим је Мијона испричала Лују све оно, што је већ нашим читаоцима познато. Најпосле казала му је чак и име места и име оне жене, код које је дете на чувању. У томе тренутку зовну је неко по имену. — О боже зове ме мој муж, рекне она, па прекиде своје казивање и отрча кући, што је брже могла. Она је већ ушла у собу, а Луј је још једнако стојао као скамењен. Причање Мијонино пробудило је у њему једну мисао, која се у брзо претворила у чврсту одлуку. Познавао је Фовела и знао је да је

овај веома богат. Сад је премишљао само о томе, на који ће начин што више користи поцрпети из онога, што је мало час дознао. Има тајни, које вреде колико и какво повеће Имање. Помисао, да ће остарити и да ће морати у јаду и сиромаштву живети у старости, отклонила је свако колебање његово. — Пре свега ваља ми се само уверити. да ли је ова жена истину рекла. А после већ скројићу план. Сутра дан је узео од Фужера 5280 динара, па је отпутовао у Лондон. II За свих двадесет година свога брачнога живота Валентина Ла Верберијева или госпођа Фовеловица, осим смрти њене мајке, није имала прилике да се ожалости или да буде ма и најмање невесела. На неколико тренутака пре но што ће умрети, стара је грофица узела своју кћер за руку, па јој је шанула на уво: — Е сад ми реци нисам ли имала право што ти саветовах да ћутиш? Твоје ћутање обезбедило ми је безбрижну старост, на чему ти велика хвала; нек те бог благослови за то. Ништа није реметило срећу Валентинину. Гђена два сина Луцијан и Авељ, два лепа даровита младића, беху јој понос и радост. Осим њих она је имала да се родитељски стара још и о једној лепој девојци, сродници Фовелевој, госпођици Мадлени, којој је била Валентина ништа друго до права мајка. Кад је Мадлена као сироче примљена у кућу Фовелову, Фовел је одмах провео кроз све своје књиге као да његова радња дугује Мадлени у име мираза 10 хиљада динара.

Беемртни Кнез ]УГнхаило највећи добротвор Српскога Нар. Позоришта