Nedelja

НЕДЕЉД ИЛУСТРОВАН НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК

ФАСЦИКЛА БРОЈ 113 РОМАН Емила Ј^аборјоа. '•— Наставак — Зар се већ не сећате Раула? Увиђала је да он све зна, само није појмила од кога је дознао. Али најпосле то је сад све једно, он зна, и то је довољно. Па ипак, крај свега тога она се решила, да пориче и да одлучно пориче, макар јој изнео и најнепобитније доказе. У први мах дошла је на ту мисао, да зовне слуге и да избаце маркза на поље. Доцније увидела је, да је то неразумно, па је одустала од тога. На послетку решила се да га саслуша и да позна циљ његових намера. — Кажите ми, шта хоћете ви с тим вашим саопштењима? рече са усиљеним осмехом. — То ћете одмах чути!... Пре две године вратио се мој брат у Лондон. Тамо се упознао саједним младићем по имену Раулом. И лик и изглед младићев обратили су на се пажњу Гастонову, који је с крајњим интересовањем распитивао за порекло младићево. Одмах на првом ко-

раку дознао је, да је он ванбрачно дете, да не зна ко су му родитељи, а после дознао је и то, гл је то син његов и и ваш, моја госпођо. — Ви ми казујете читав роман, прекиде га Фовеловица. —- Да, госпођо, роман, чији ће свршетак зависити од [вас. Грофица, ваша мајка, постарала се свим могућим средствима, да ваша тајна остане прикривена и добро очувана од туђих очију, али, видите, и најлукавији планови могу бити осујећегш, кад то пуки случај хоће. Пред ваш полазак из Енглеске, посетила вас је нека пријатељица ваше мајке, која је пред оном женом несмотрено поменула право име ваше и тако је мој брат лепо дознао, а доцније и доказе грибавио, да је то његов син. Сад заста с казивањем за часак, да оцени, какав су утисак учиниле његове речи. Али с ужасом је приметио, да се госпођа Фовелова не само није ни мало збунила, но да се чак и смеје. — Па онда? запита сасвим полако. — Па онда, Гастон је познао и признао свога сина. Али Кламерани су си-

Са евечаноети оеаећења српеког дома у Земуму Дочек Његове Светости српсног патријарха Лукијина Богдановића