Nedelja

Број 1.

Страна 11.

Г -ђа монтолон. Г -ђа Б Е ртран. — Да! ово је ужа- Доста о томе! Опет сно! Кад мораш да вам кажем доста! се дружиш са не- Доста! Пожалићу васпитаним лично- се свом мужу, па стима, које немају ако он не буде поничега светог у жи- штовао своју жену, воту. Ја нисам на- онда можемо сви учила даседружим ићи одавде. са простацима. На ПОЛЕОН (у спаваћем костиму : собњој блузи, белим панталонама са потпетницама, спаваћој кошуљи са отвореном јаком и прслуком одфланера, са црвеном марамом око врата и црвеним папучама. Упућује се својој наслоњачи држећи у руци машице, па их меће на шпански зид.) Доста! Доста! Цео ћу век провести у свађи жена! Како вас није стид? Има већ пет минута како вас слушам, само да вас боље упознам. А ви сте се развикале као рибарке. Г-ђа Монтолон. — Сире ја нисам... Наполеон . — ...Започела?... Шта је повод томе? Несносне сте и једна и друга. Ово је и сувиша! Због бонбона, поморанџа и женских хаљина кудити своја порекла и службу својих мужева; што Тристан од Монтолона има срдобољу а Хортензије Бертран је нема!... (обе би хтеле да говоре). Доста ! У меСТО Да нам зачините овде живот милијим и живљим, као што је дужност вашем полу, а ви сте дошле, да нам га учините несносним и грозним. Врло рђаво... (г-ђи Бертран) Гле сад; ви ћете плакати? Ништа вамто не вреди. Треба добро разумети, да нам је више потребна слога и љубав! Помислите да имате децу, ви... док ја... (г-ђи Монтолон) Но, не срдите се више... (г-ђи Бнртран) То не приличи лепим женама. А сад загрлите се! (Обе стоје непомично) .... Ја ТО желим... (Полазе понизно једна другој) ... Немојте да се уједате! (загрле се) .... Тако. А сад идем да се обучем. Је ли сад МИр ? (жагор с поља) Ј1а Каз (иза кулиса). — Ја вам кажем,

Монтолоне, да је тај Гурго најнесносније биће... Наполеон . — Сад опет људи! Ах, животе мој! (Иде лево у своју собу). ПОЈАВА V Г-ђа Бертран, г-ђа Монтолон, Ла Каз, Монтолон. Ј1а Каз (продужује). — Највећи хвалиша, најгори букач... а никакав друг; што је свима познато! Немогуће је да ико буде с њиме у слози. Ја сам, господине Мамбелане, научио још из малена на дворско понашање... Шта ћу да радим према понашању тог хвалише? Монтолон. — Драги Ла Каже, он је још млад... Ла Каз . — Мој син Еменауило још је млађи, па није толико досадан. Монтолон. — По кадкад је Гурго мало живљи. Он је ватрен, бујан. ЛА КАЗ (упада у реч). — Он је идиот... За мој атлас, за дело целог мог жиЕота, морао сам да изучавам врло опширно састав и обичаје извесних дивљачких племена. Из тих добивених закључака ја вас уверавам да Гурго није цивилизован!... Монтолон (смејући се). — Ви СуВИШе далеко идете. (Својој жени, која намргођена седи у углу и нос забила у књигу.) шта ви велите на то, драга Албина; изгледа по лицу да сте сасвим противни? Г -ђа Моитолон (осорно.) — НиШТЗ. Ла Каз . — ...Ништа, ништа, ја не идем баш тако далеко. Сачувајте лубању од тог Белониног сина! Он је чудноват! Ја не изводим из тога закључак, већ само констатујем. Још од емиграције нисам видео равног Кобленцу. Било је код... (Монтолон и Ла Каз излазе десно). ПОЈАВА VI г -ђа Бертран, г-ђа Монтолон, ђенерал Гурго, маршал Бертран. Гурго (иза кулисе). Не, господине маршале, ви сте се лепо изразили да је он

— ШЕШИРА ]У1УШ1$ИХ И ДЕЧЈИХ. У НИ*ЈБЕЋЕ|У1 И НДЈДЕЦШЕЈУГ ИЗБОРУ ДОБИЛА ЈЕ ГАЛАНТЕРИСКА ТРГОВИНА = КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА =