Nekoliko članaka o našim javnim poslovima : (u spomenicu gospodinu Mijailu L. Đuriću p. presedniku trgov. omladine i direktoru "Trgovinskog glasnika" i.t.d. i.t.d.)

48 = = ТРГОВИНСКИ УТОВОР С ТУРСКОМ

су независне државе. Бугарској као вазалној Падишах је могао натакнути и чалму око главе, па позвати мл _на —- метан. То су често њихова посла...

Остало би још да кажем »нешто« о ономе „како су врло слаби они којима је био тај посао поверен,“ другим речима: како још нису дорасли ни ови овде »званични« Срби, ни они тамо (у — Цариграду опет званични Срби) да би у преговорима за трговин. уговор с блистателном портом „умели саломити ре_ шеност Порте у корист нашу а без штете њихове“. те је, како се већ из овога види, лично потекла дужност »незваничних Срба« да они тај посао прихвате, при свем том што се ни до данас није „могло стећи искуство о корисној помоћи, коју штампа може да укаже сваком државном послу“

Оно до душе, на ова и оваква довезивања имало би и сувише разлога за и против ; али по срећи или несрећи „званични Србин“ сам још" од-рођења, па ка велим, да баш неби ствари толико хаснило, ако би тако далеко забатргао с одговорима о њима иза · њих већ и за то, што немам част убрајавати се у оне „Србе“ о

Свакако мени треба да дам одговора, колико то ја знам и разумем.

Не стоји да су они „званични би“ били »врло слаби« за тај посао с — Подишом, ма да је истина да су „званични Срби“ код порте у оно време, и ако по спреми и радовима имађаху са свим друго поље рада а не „економију и финансију , ипак учинили и на том пољу некит успета : један од њих (1898) закључи с Турском привремену трговинску погодбу у „духу и правцу“ какав их обележаваху трговински