Nekoliko članaka o našim javnim poslovima : (u spomenicu gospodinu Mijailu L. Đuriću p. presedniku trgov. omladine i direktoru "Trgovinskog glasnika" i.t.d. i.t.d.)

А ПА ПАО ОИ Ел 55 о

= = пе –

мојим одговором. То може тумачити како ко хоће. Али је једно јасно да они до гдоз-ће ме могу бити друкчији него што су данас с осталим државама представљени у нашим разним трговинским уговорима. Може ту бити делимичне разлике (а то је и најглавније) о пограничном саобраћају. и о неким нарочитим олакшицама за извесне артикле наших и турских производа. Како ће то бити после 1903-ће, то сам Бог и свети Никола зна, а ми „званични Срби“ једва можемо што прозрети кад већ на измаку другог кола трговинских уговора, нити видимо какву радљивост нити »спрему< за њих, при свему томе што комисија одређена за тај рад још прошле године, на челу које је познати И јети ла не дадеу јавности ни гласа о своме образовању и — почетном раду!.. Ето, то питање, о коме се у вашем листу толико пута с разлогом писало, довољно је да нашу јавност занима бар у прикупљању података и изналажењу резултата за бољу и сигурнију радиност нашу. А ово о садањем трговинском уговору с Турском, ми можемо оставити на миру јер су »поуздане руке« које га воде, па макар наш Косовљанин од тога и повукао што — доцчије ће се зар боље наплатити, док Пећанци и Гиљанци јатомице бегају од Арнаутског беснила и чине насељем на становљанском пољу —- „предграђе крагујевачко“; а многи плаћају и животом, који се ме враћа никаквом конвенцијом или уговором. Па онда македонски комитети и друго што — нпр. језуите и фратри, за нашу штампу и сувише материјала и „наравствене“ дужности.

А дотле санашим трговинским уговором с Турском — колај работа „нек иде како иде“.