Nemački budžet

46

a) J а в н о с т. Некада су буџети сматрани за државну тајну, у коју су само извесна лица била посвећена. Тако je на пр. познати Министар Луја XIII, Ришеље (1585 —1642), прокламовао принцип, да се стање државних финансија мора крити од очију непозватих, јер су оне живац државин. Али већ Колбер (1619 —1678), знаменита Министар Луја XIV, заступао je са свим супротно гледиште, по коме сваки лајик треба да познаје финансијске прилике своје државе; што су јасније састављени буџет и рачуни, у толико ће радије народ подносити пореске терете. Колберовом учењу доцније се није следовало. Декларантом од 28. марта 1764. год. забрањивало се у Француској ; „штампање, paстурање или разношење ма каквог списа, дела, или пројекта о реформи финансија или њихове управе прошле, садашње или будуће“. 1 ) Од како се пак буџети подносе парламенту на одобрење и од како je потреба за закључивањем државних зајмова неминовно захтевала њихово публикование чак и у земљама, где парламента у опште није ни било буцети су предмет јавне дискусије, детаљно израђени државни предрачуни могу се набавите у свакој књижари. Питање je само у колико су те цифре детаљне и јасне, у колико се из них може прегледно и лако

1 ) J. J. Clamageran, Histoire de Г impôt en France, t. 111. Paris 1876. стр. 387 ( Болије : Буџет, стр. 9.)