Nemački budžet

52

ске државе. У прикупљању царевинских прихода Пруска (такође остале савезне државе) се јавља према Царевини у положају налогопримца. Природно je, да налогопримац не сме урачунати у своје приходе оне суме, које прима по налогу и у име налогодавца. Али je сасвим други случај са налогодавцем, који с правом може рачукати као свој приход и ону награду, коју даје налогопримцу за извршење посла. Разуме се, да би то био бруто приход. Стога се, по моме мишљењу, у Немачкој греши о принцип бруто буцета, кад се у расходе царевинског буцета не уносе и оне накнаде, које поједине савезне државе задржавају на име трошкова око управе и прикупљања царевинских прихода. 1 ) И ако de facto ови приходи никад и не улазе у царевинску касу, они ипак правно представљају царевинске приходе. У прилог мог мишљења иде и поступай са матрикуларним прилозима и уступањима, које чини Царевина савезним државама. У буцету за 1911. год. предвиђено je међу расходима 163,492.700 марака на име уступања, a међ приходима 212,004.700 марака на име матрикуларних прилога. Међутим, обе цифре имају само рачунски значај. Нити у касу Царевинске Благајне икада уђу 212 мил. мк. од матрикуларних прилога, нити каса Царевинске Благајне икада исплати 163 мил. мк. уступања појединим државама. Између тих двеју сума врши

1 ) У царевински буџет се уносе само непосредни расходы Царевине за прикупљање прихода. Ту долазе плате царевинских пуномоћника и контролора за царине и порезе и т. д.