Nemački budžet

57

V. Од Управе Поште и Телеграфа pare за потирање зајмова. VI. Потирање царевинског дуга из средстава редовног буџета. VII. Вишак од ковања новца. VIII. Од зајма. Као што се види, и међу расходима један пут редовног буџета, као и међу приходима и расходима ванредног буџета налазимо многе истоветне наслове са оним насловима код трајних расхода и прихода редовног буџета. Али овде није од значаја име, већ сама природа дотичних прихода и расхода. Тако се подела буџета на редовни и ванредни, која се датира од 1889. год., оснива на разлици прихода, из којих се расходи подмирују. Редовни буџет црпи приходе из текућих средстава (рачунајући ту и матрикуларне прилоге), а ванредни из ванредних средстава (зајмова и др.). Суптилнија je разлика између расхода један пут редовног буџета и расхода ванредног буџета. Често je нута тешко одредити у коју трупу известан расход треба увести. У овом погледу постигнута су извесни споразуми између владе и Рајхстага. Тако се н. пр. уједној резолуцији Рајхстаговој из 1910. г. у погледу буџета Министарства Марине, утврђује начело, да се од 1901. г. у буџет марине узму на терет редовног буџета пуни трошкови за наоружање бродова (уместо 2 /з дотле) и6% (уместо 5) од вредности при гра-