Niz vodu

18 | 5 НИЗ ВОДУ

враћа и понавља, да је све ново већ виђено и осећано, кад пролеће не значи више обнављање већ понављање, кад се млађи заносе мислећи да су пошли путовима којима нико пре њих није крочио, а ми видимо да иду стазама утрвеним многим нараштајима. До тога увиђања неки долазе пре, неки после, а неки се рађају са тим осећањем. Ови су најнесрећнији. Исто важи и за нараштаје. Има их који ступају на позорницу живота са осећањем да су преживели и осетили све што је пре њих толике одушевило. Има нараштаја који су у младости стари, као што има деце која се рађају као старци. Изгледа, наслеђе у својој фантазији може да пренесе на потомство и преживљено и осећано, тако да потомци настављају где су родитељи били доспели; јер како објаснити да данашња деца чим науче читати налазе да су застарели наши омиљени писци и песници2 (

АНДРЕЈА

ј Мако се човек обично не насити живота, ипак је лакше умрети кад се има шта погледати за собом него кад је поглед упрт у будућност. Премда је живот готово сав у будућности. Оно што је преживљено не рачуна се готово ништа; јер иначе зашто би стари завидели млађима, кад имају стечен живот, а живот који млади имају тек да проживе увек је непоуздана вредност. Млади желе дуго да живе, тј. да остаре, јер знају да једно без другога не иде. А кад је старост на прагу, не могу да се утеше. Од старости је горе онај лу-