Niz vodu

16 низ вод

Срећна пристаде уз сам град, испод низа шлепова, бродова и тиквара смедеревског пристаништа. Око кула градских ласте су се ковитлале цичећи, оне исте чиопе дубровачких „мира“.

ж

Само с једне стране Деспотов град није још унакажен, оскрнављен, презрен и упрљан. Између њега и Дунава никаква ругоба се није испречила, са простог разлога што на уској шетници између његових зидова и врба нема места ни за шта од онога што је прекрилило његове друге две стране.

Прикљештен у рачви железничких колосека, једино страном дуж Дунава намерник се може шетати милујући руком и погледом вековна камена платна. Источна страна, дуж Језаве, прекриљена је кућерцима и чатрљама прислоњеним уз саме градске стене, радионицама и ложионицом опкољеном свакојаком старудијом. Уз саму деветоугаону кулу коју је неимар, иако у грозничавој хитњи, украсио као какву задужбину цртежима црвених опека међу белим кречњаком, прислонио је скретничар своју чатрљу, а споменик ХМ века претворио у кокошињак и свињац. Преко гомиле смећа гледају то бифоре Деспотове сале за аудиенције и римски патриције са надгробне плоче узидане у градско платно.

Западна страна, окренута ка вароши, са дивним својим кулама невероватно очуваним, оштрих ивица, неокрњених рогљева, чије је камење, повесзано клаком и народним проклетством, пркосило