Niz vodu

26 НИЗ ВОДУ

мости, одвраћаш их од грубости, насиља и злочина, развијаш у њима осетљивост и нежност, учиш их да буду благи и према животињама... а једнога дана их бациш у ратни вртлог, према коме је божји пакао благ, даш им у руке страховито оружје и захтеваш да буду убице... Које чудо онда што су душевне болнице одвише често последње уточиште ратних ловора.

МАРКО

Цело је наше биће у знаку борбе. Имаш борбу где год је људи: у истоме народу, у задрузи, у породици, у себи самоме. Рат је та укорењена особина наше природе, само већих размера.

АНДРЕЈА

Јесте, свуда је борба и мржња, а љубав је само један нижи степен мржње. Људи не могу једни без других, човек је друштвено биће, а сви се људи на разним степенима мрзе. Људе везује, чини ми се, само међусобна корист, а, ко зна, можда и мржња: они се воле јер могу да се мрзе. Али човек својим разумом обуздава те нагоне, не признаје их, кажњава их. Само је организовани нагон мржње, насиља и злочина дозвољен и величан: рат. Нагонски непромишљени злочин страсти, кад човек убије човека, може се разумети и оправдати. Он се међутим кажњава... Кад размишљам о стварности рата, чини ми се покаткад да сањам какав грозан сан. Културни народи, тј. они који називају дивљацима оне афричке урођенике