Niz vodu

32 | НИЗ ВОДУ

тада би једни остали голишави а други би отворили пазар са кошуљама. Како су бедно завршили све утописте добра и правде! У какву се ругобу изметнула наука Назарећанинова. У какве је бесмислице запао Толстој, гоњен и од своје породице. Ту је велика несрећа, што човек може у апсолутном смислу бити неправедан, рђав и роб, а не може бити ни праведан, ни добар, ни слободан. Укротио је крвожедну ћуд зверова претворивши је у одану верност свога пса, док је он увек убица, утанчан и свиреп, као што га нема ни међу најљућим зверовима.

АНДРЕЈА

Али нису сви људи убице и крвожедни као што их претстављаш.

МАРКО

Ако их узмеш као појединце, онда не; али шта су били |уче и шта ће бити сутра у заједници, у рату» То је оно што је најочајније: из врлине појединаца потиче злочин скупа. Ево ти један пример:

Јуче је био у мене мој синовац Иво, поручник-авијатичар. — Види, рече ми, шта сам купио својој малој Милици.

И извади из доламе у свиленој хартији увијеног малог медведа од мрког стакла о златном ланчићу. Па ми стаде очинском нежношћу говорити о својој двогодишњој ћерчици. Јер мој ро-