Niz vodu

СМЕДЕРЕВО 37 и ПН ПЕТИ освестила, покуша опет да се загњури, али је већ била у подметнутоме мередову.

Мало доцније су се ситне рибе отимале о крљушт и утробу бачену у воду и играле се рибљим мехуром као каквом лоптом.

Пекући рибу натакнуту на ражњу, пријатељи нису више: мудровали, јер су били гладни. Само Андреја учини ову примедбу: „У неким стварима човек одмах долази до савршенства те наука и вековно искуство ништа не доприносе: овај начин печења најстарији је, и до данас је остао најбољи“. Сутрадан, рано изјутра, оправши и уредивши бродић, прошеташе се обалом.

Извоз жита је био у пуном јеку. Из целог Поморавља пшеница се као на какав левак излевала у непрекидној бујици на смедеревску обалу. Уз град, уз саму шестоугаону барјак-кулу, па дуж целог пристаништа, захватајући и врбак, нижу се велики шлепови у чије амбаре се сручује изобилна жетва. Све је обавијено прашином и плевом. Преко дугих витких дасака надничари уносе на леђима вреће и изручују их у ветрењаче. Плева је на води начинила слој као скоруп, који пробијају хитри буцови отимајући се о очинке. Бродови тону све више, добивају нове изгледе.

Река је сва у сјају и блеску. Сунце се игра покретном водом, титра се у воденим сенкама на грудима тиквара и рибарских чамаца црном смо-