Niz vodu

46 __ НИЗ ВОДУ

и забавља већину људи: они у науци виде „чуда природе“. Каква је то истина која обичне ствари замењује чудима! Наука је, друже, капа која није скројена према нашој глави. Обожавам науку. Она је истина изнад нас, али махом није истина за нас. Због тога, изузев оне мале мањине страсних, гомила и не тражи научну истину. Не само то, већ сматрајући је невероватном нерадо је прима, иако је то на њену штету врло често. Живот је могу_Ћан само под погодбом да много штошта примамо непосредно, без продирања у суштину ствари, не разбијајући илузије. Иначе ће и илузије живота нестати. Научна истина, коју треба неуморно тражити, не сме одменити ону истину животне праксе. Стварно, нико не живи тако ван научног оквира као сами научници; у заблуду падају само они који дознавши нешто о науци придају јој значај који она нема. Циљ науке не сме бити само откривање истине ради ње саме, већ и ради нас; тј. дознати за истину самога живота, његових потреба и услова среће. А ови нису увек ни само у откривању научне истине, већ и у одржавању извесних илузија и заблуда. Човек мора веровати у свој значај, мора веровати да има вољу, да је љубав оно што он осећа, да је свет за себе упркос свим везама са животињством. Он се мора бар понашати као да у то верује и онда кад наука докаже супротно. Јер кад наука буде сав живот свела на механизме, кад се материнска љубав сведе на лучење жлезда, кад оно што изгледа највише и најизворније у нашим прегнућима буде било само

ће