Niz vodu

62 НИЗ ВОДУ

МАРКО

Добро, веровати у нешто што не постоји. значи бити преварен. Али зар није још већа самообмана везивати се за пролазност и ништавило. Нешто што је пролазно више је ништавно од онога што уопште не постоји. Јер прво ће нестати, издаће нас, а друго је вечно и у њему се не можемо разочарати. Не можемо да се вежемо за ка. кав небески идеал јер се бојимо да не будемо заведени илузијама. Али се везујемо за земаљско, чија пролазност чини бесмисленим свако наслањање на њега. Грчевито се припијамо за младост, здравље и свако добро земаљско. А све је то тако пролазно! Горе још, све се завршава суштом супротношћу и порицањем себе самог: младост старошћу, здравље болешћу, живот смрћу. У томе тренутку кад је тако бедно завршило оно што нас је држало, нисмо ли у бесмисленијем положају од онога који се везао за бесмртни идеал, који нас није привукао јер смо сумњали у његову стварност, а наш је сада постао још бестварнији од његовог, јер се сам порекао самом супротношћу.

АНДРЕЈА

(Оставимо сада та питања. Можемо наставити вечерас у романтичној сенци голубачког града. А сада уживајмо у садашњем тренутку. Јер, веруј, тај једино вреди. Што је прошло, прошло уелика: што још није дошло, питање је да ли ће икада доћи, осим смрти.