Niz vodu

Путовање

У Сави, код Купинова, покупивши мреже, два су пријатеља разговарала у летњој ноћи на води.

Један рече:

— Посматрајући овај пуни месец, на коме човек види оно што замисли, размишљам како би његови становници, кад би их било и кад би живели као ми на земљи, провели свој век на једној тачки тог малог светлог котура, и да би мало коме од њих било дато да зађе мало даље унаоколо оног места где се родио; а већ обићи да целог, било би подвиг којим би се ретки појединци истакли за цео свој живот у очима својих суграђана. Таква је наша судбина: живети на једној од најмањих планета а не моћи ни њу видети. Оставићу овај свет са једном једином неиспуњеном жељом, а то је што га нисам могао видети. Надам се да ћу на другоме свету бити боље среће; уверен сам чак да ми већ сада на њему ништа није непознато.

Други настави:

— Путовање је моја незадовољена страст. Мирис железничких станица ме опија; брод који напушта луку кида кончиће којим је везан за моје срце. Ни најученији људи, ни највећи умет-