Niz vodu

88 | НИЗ ВОДУ

Нема у уметности апсолутних закона као у науци. Истина је ван нас; уметничко, естетско је у нама. И поред свих напора и жеља и прилагођавања, оно што није истина не може постати истином. Али оно што данас није уметност сутра ће бити права уметност, дубока, истински осећана, чим се наш дух подеси, прилагоди, увери. Треба само да се јави једна снажна уметничка личност која хоће и уме своју вољу да наметне, и оно што је било ружно постаће лепо, оно што је било сушта противност уметности постаће њен најлепши израз. Стога су залудне све препирке о вредности појединих праваца у уметности, стога су у будућности све могућности и немогућности могуће, стога ће се увек двоумити да ли дело потиче од генијалности или лудила, од великог музичара или глувака... Развој уметности је сав у скоковима и супротностима. Ново, увек ново, то је услов живота уметности. Питање је само да ли има неограничено много праваца којим уметност може поћиг Мени се чини да уметност већ сада осећа оскудицу нових неупотреољених сретстава. Отуда се осећа да уметност тражи, да изражава не оно што би имала рећи већ оно што случајно није речено. Многи знаци њеног враћања уметничкој првобитности, можда су ре шење питања њене будућности: она је вечна јер се окреће у колу. У свачему је тако: пошто су вековима разбоји и жице усавршавани, данас се многи облаче у тканине намењене врећама...