Niz vodu

90 ' НИЗ ВОДУ

нова су све ређа. Кад у пролетњој ноћи слушам славуја, или у летњој зори помиришем ружу, осећам свежом искреношћу као да нико то пре мене није осетио. Али покушај да то изразиш! Можеш ли још помињати руже и славуја» Те речи не значе више ништа, горе“ још, оне значе нешто што је изгубило значење.

Ништа није тако неодређено и лично као значај речи. Исте речи немају за сваког појединца исто значење. Још мање имају исти смисао исте речи на разним језецима: Кгећенл није исто што и Гђег(е, реч шума не изазива иста осећања као реч Ја Тогб!. Свака реч је у сваком језику прикупила у себе оно што су јој дали историја, уметници, песници, цела образованост једног народа.

У тренутку када сам под утицајем природе, велим себи: „То је дакле значење тих уобичајених речи!“ И чим утисак ишчезне, речи више ништа не значе, јер никако није више могуће надовезати утисак за њихов смисао.

Осећајмо дакле, замишљајмо да све то што су толики милиони осетили пре нас, да ми то сада откривамо. Осећајмо и ћутимо. Главно је осетити, а да ли се може изразити, сасвим је споредно. Има их пак за које важи и постоји само оно што се од осећанога може исказати. То су професионалци стиха, четке и осталог уметничког оруђа. Они су потребни, јер их има много који тек преко њих могу осетити природу и бити узбуђени. Ми, хвала Богу, нисмо од тих.