Njiva

54. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

момци и д>уди у рат. Па ипак смо пожнелп све што смо имали; обралисмо и кукурузе п винограде — а све је то доказ томе шта се све може само кад се хоће. Добра воља оснажи руку те посвршује п двоструки посао. То нека нам је на поуку п за будуће. Не остављајмо ни један поеао несвршен, у половини, него га довршимо до краја. Лањска нам је годпна била с родом слабија и што имадосмо сувшпка, дадосмо га војсци својој. Ваља нам дакле настати из све снаге, да идућа година буде боља и берићет’ нија. Из домовине наше отишао је извесно један милион људи у рат, алп је остало ипак нас двадесет милиона дома. Па да одбројимо половину на нејаку децу, остаје ипак десетак милиона особа способних за рад: жена, девојака и момака — који су кадри да обаве сав пољски рад у нашој држави. Где је несташице у раденицима можемо се много испомоћи са машинама: ветрењачама, крунилом кукуруза, са плугом од више раоника итд. Један сејач може руком да засеје ва један дан само 4—6 јутара љиве а машина сејалнца уради још подруг пута толико и заштеди 20—30% семена а уз то засеје далеко савршеније но рука дневно по 10—12 јутара. Да окопамо једно јутро кукуруза, или да их загрнемо треба нам 20—25 надница а са кукурузним плугом и једним коњем сврши један човек 2—3 јутра за дан. Окопавање и проређивање репе обавићемо еа маказама много боље и брже него саруком. Косач може дневно да обори нај-

више једно јутро — а косаћа машина обори за један дан 6—8 јутара; а машина која руковеда и веже снопове обори и веже 8—10 јутара житарица дневно. Тако имадемо справа и за коспдбу и за садевање сена. У свакоме већем газдинству пмаде ових машина, али и мање газде и с могу набаватп преко своје земљораднпчке задруге — јер се свака така машина исплати за годину две дана а фабрике земљорадничких машина прпстају и на отплату у оброцима само их ваља тачно и поштено одржати. Но кад говоримо о нашој земљорадњп у ово ратно доба, вредно би и корисно било да заведемо опет нашу стару м о б у. Леп је то био и користан обичај, када је готово цело помагало појединцу. Познато нам је да су летоске у подекојим местима обавили пољске радове а нарочито жетву мобом и да је наш свет радо ишао на мобу. Има и такових места, где су морали пољске послове обавити опћом помоћи а у смислу наредбе преузвишенога г. министра унутрашњих послова. који је наредио: тамо где се не може другачије, да се пољски радови обаве Јавним, опћим радом, само да не остапе земља не урађена. Опоменуће се многи наш читалац и на онај позив преузвишеног ми нистра наше пољопрпвреда г. барона Имре Гилањија, којим је позвао веће поседнике: да не отпуштају жене и децу својих биреша, него да и њих плаћају и од јако као што су им плаћали ранитеља, који је отишао у