Njiva

XVIII. год.

87. етрана.

ЊИБА

се послуже с тим колпма; јер не могу с њима да скрећу с пута, а и становништво је често пута непријатељско, те пуца на та кола. За ове извиднице узимају се тога ради панциром обложени возови, којима су локомотиви и вагони обложени чедичним оклопом, те су непробојни са танадама из пушака па и из машинких пушака. Са оваким оклопленим возовима превози се п џебана до убојне линије и спајају се поједине чете, јер су сваки возови заиста непробојни. Огледало светскога рата. Освојили смо, вратпли смо, све сурдуке Карпатске од Руса. Избацили смо дакле Русе из Угарске. Свако се радује овоме сјајноме успеху наше јуначке војске у ово тешко зимње доба. По званичноме извештају заробили смо у овим бојевима 10 хиљада Руса. Са овим победама доказало се да је Угарска непобедима; јер народи у земљама круне Св. Стевана бране и у ово гешко зимско доба и последњом капи крви своје сваку груду своје миле Огаџбине. Нема томе примера у целој светекој историји, да је икоја војска у овако зимско време овако успешно ратовала. И сами руски извештаји

признају: да нико не брани тако одушевљено, тако упорно своју Отаџбину, као што је бранимо ми. Ми летимо из једнога боја у други са све то већим јуначкпм прегором! Руси су врло снуждени; јер увиђају да у овоме рату не могу победити. За то п руски најратоборнији људи нагињу већ томе да се рат заврши. Из Буковине повукли су сву своју војску, јер су се уверили, да су се Немци, унаточ грозној зими, примакли врло близо Варшави, где ће да се бије одсудни бој. И у Француској расте огорчење све то већма. Русима неће и не могу да позајмљују впше новаца. Францускп државнпци увиђају, да ће удружене две царевине сја.јно победити. Трговци Енглези су угурали у рат и Белгију и Француску па их сада остављају на цедилу. И Енглези немају новаца за Русију. Надвојвода Евген се покрепио са немачком војском те ће наскоро поћи на Србију. Надати се да ће овога пута наша војска победити — те онда поћи из Србије на Русију, убрзати нашу коначну победу и довршити успешно ратовање.

Ти видпш и осећаш вредност свог здравља тек онда, кад га изгубиш кад се разболиш. Али тада је чеото узалуд. Јер једном изгубљено здравље више се никад не надокнађује, као што и народна пословица лепо каже: * да болест на коњу долази а на пужу одлази »