Njiva

118. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

и дубљу јаму, па ту нека редимице слаже зелени ластар кад залама виноград; коровине кадга окопава; земљу и блато што је киша спрала и сложила у јаме и бразде; пепео из пударске колебе; прашину са оближњега пута; сухо лишће са дрвећа и други смет. То смешано ђ.убре треба кашто и полити, преврнути и на ретко решето просејати. Од овога мешанога ђубрета треба за јутро винограда 200—250 метера или по чокоту 4 килограма. Местимице, где газде немају довољнога шталскога ђубрета, испомажу се они и вештачким ђубретом. На пешчано земљиште посипљу годишње по 200—250 килограма суперфосфата; 400—125 кг. 40% калиђубрета; 100150 кг. чилске салитре. Суперфосфат и калиђубре посипљу с јесени после загртања а закопају га при одгртању а чилску салитру с пролећа у два оброка. Први оброк кад је лоза 10—20 цм. дугачка а други кад је израсла 60 цм. Ако је виноград на равници, није нужно чилоку салитру закопавати, али је то нужно при полојитом земљишту; да је не би киша спрала, ваља је загрнути неколико центиметара дубоко. За ђубрење винограда употребљује се и сушено крмеће ђубре, од којега се посипље 12—15 метера по јутру или ти 200 —250 грама по чокоту. Ово ђубре се наједнако поепе око чокота, закопа се плиће или се онда загрне кад се виноград одгрне. Уз ђубрење крмећим ђубретом ваља узети по 100 килограм супер-

фосфата а у песковитим виноградима осим суперфосфата још и 50—70 кгр. 40% калиђубрета.

Огледало светскога рата. За двадесетишест хиљада ратних заробљеника јављају Немци о бојевима у Источној Пруској, а наш генералшгаб извештава, да је у карпатским и буковинским бојевима заробљено двадесетдевет хиљада Руса. То је успех; но и од броја заробљеника више значи оно земљиште, које смо од Руса повратили. Највише је заузето у Вуковини, а и у источном делу Карпата смо напредовали. И око Дукла-кланца, за који се бију јаки бојеви, слаби руска војска. Оправдана је нада, да ће наше војске отерати све слабије Русе не само из Карпата, него и из Буковине и Галици.је. Руски листови су у мучном положају. Неудаће не смеју да признаду и тиме тумаче своје ћутање, да успехе морају у највећој тајнооти држати. Питамо: има ли примера у прошлости светских ратова, да се успеси морају прећутати ? И на западном бојишту све јасније бива, да су се Французи у свему преварили. Не могу ни стопе земље да натраг поврате одосвојеногземљишта, и ако им је то била намера, да ое