Njiva

202. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

тафунока, морају добити већ рано поред млека п другу снажну храну, већ у 5—6. недељи треба им давати нешто сена и овсене прекрупе помешане с млеком. Сено мора бити лако сварљиво. У колико је добра ливадска трава ранпје покошена, најдаље у почетку цветањб, у толико је сварљивије п сено добнјено од ове траве, а напротив. колико је трава старија кад се коси, у толико је сено мањесварљиво. Сено мора да. садржи п много фосфоро-киселог креча, који је потребан за развпјање п јачање костпју у младпх телади. Између биљака, које служе као сгочна храна, садрже детелине највпше фосфорокпселног креча. На добрпм ливадама расте поред разнпх трава п детелина. Ливаде, на којима нема детелине, не дају сено, које би садржало довољно фосфоро-киселог креча. У Сименталу, где пмају млади приплоднп биковп велику вредност п по скупој се цени продају, добпју телад 4—5 месеци чпсто млеко. Дугпм сисањем и дугим давањем чистог млека постпгне се раностасост и рана зрелост животпња, а то је велика добит, пошто се уложени капптал брже обрће. Прпвреднин има веће и брже користи од свог труда и од утрошене хране. У другим ирајевима, где се више полаже на производњу млека, већ се после 14 дана постепено престаје са давањем чистог млека. Али се мањак чистог млека накнађује пстом количином опавлаченог млека, којем се додаје ланено семе. 0. Р.

Огледало светскога рата.

Русвја се већ каје, што је покренула рат. Руски министар финанција од једне недеље до друге једва може да упути за смерове војне команде потребнп новац. Велика је оскудица у оружју, у топовима. Из Руси.је пише једап угледан Рус, да су онде покренуди рат против нас, што су мислили, да Аустро-Угарска стоји пред својим распадом. Но десило се друкчије — сасвпм друкчпје. Рат није сломио снагу наше монархије. Баш напротив, народности наше монархпје без пзузетка су стале уза свога владара па се с највећом истрајношћу боре за славу и част владалачког дома и монархије. Нека нико не мисли, да онде, где је опасност највећа, само аустријски Немцп стојо на бранику. Не! Где најжешће беснп бој, где је отпор најпстрајнији, онде стоје Мађари, Хрвати, Пољаци и Румуни. То је узрок, што Руси нису кадри да напредују, ЈБуто су се преварилп у нади, да ће се ова многојезичка држава распасти. Руски офицнри, који долазе с бојишта, веле за кар патске бојеве да су ужасни. Убојну вољу Аустријанаца и Мађара ништа није у стању да сломије. Један јуриш