Njiva

Број 27. 4. јтла (21. јуна) 1915. XVIII. год.

Претплата је: 3 круне на целу годпну. Уреднпштво и наклада «Њпве» је: Нзлазп сваке недеље. ВиЗарез). Ес\е1ет-и1сга 4. Нзлазп и на мађарском, словачком. рушњачком, румунском и немачком језпку.

Наш једногодишњи лебац. Државна Влада пздала је 4. (17.) јуна о. г. важну наредбу. којом желп да нам обезбеди на целу годнну потребни лебац. Та је наредба данас најважнпја. ,јер човек не живп само од радосних гласова о славнпм победама него н од леба: јер и најрадоснијп гласовп о најславнпјим успеепма наше јуначке војске прпјају човеку само онда. када знаде да не мора страховатп за сво.ј и својпх свакидашњи лебац. Шта се велп у тој наредби? 9 Вели се прво то: да ,је Влада од дана када је објављена та наредба, узаггтила цео овогодпшњп род пшенице, ражи, наполице. јечма и зобп п етавила сав тај природ под забрану. Ма то било газдама мало и неправо,

ипак не треба да се тога радн буне; јер је Влада хтела том мером да оеигура свету лебац за целу годину дана а и нначе у овом ратноме времену свака је ванредна мера оправдана. А баш ако ћемо нашто. не би бпло ни повода да с-е газде буне; јер свакн газда добпја храну што му је нужна за домаћу п економску иотребу. а што претече преко те потребе. купује од њега држава илп онај који ,је на то овлашћен по таку цену, какову му другп купац не би нпкад хтео дати. Кућевне и економске потребе. Рекосмо да је храна у целој држави узапћена. Па нпак може произвођач до неке мере располагатп са својим пропзводом. Тако на прилику пропзвођач има права — без да то молп — да пз овогодишњега прпрода