Njiva
532. страна.
ЊИВА
XVIII. год.
Ваља нам овде нарочито нриметитп: ако се брашно не продаје на велнко него на мало. за дневну потрошњу — онда ове највеће цене не вреде, него су само меродавне за одређпвање цена за продају на мало, да не би ове бнле и сувпше претеране. Печење ракије. Државна Влада је издала наредбу о печењу ракије у малим котловима, која је већ ступила и на енагу. Наредба садржн следеће: Обртна област дужна ,је обавестити опћинско поглаварство, који ће се мали котлови употребити за ратне сврхе ц којп остају опћинама, да се од приватника п опћине могу употребљаватп за печење ракије. Они први нмају се до 15. августа одаслати надлежном поверенству за преузимање ратних ковина, а преостали котлови (уз оне, који су стално узидани) служит ће као пецаре за све оне, који у опћини желе пећи ракију од свога или купљенога пропзвода (шљиве, дрозда и сл.). Увете и начин печења ракије установљује посебна наредба. Предност имају продуценти материјала за печење редом своје пријаве, те они плаћају од 10 литара дневне производње по 3, а остади по 6 филира пристојбе. Иначе одредбе постојећих закона остају нетакнуте. (Продужпћемо!)
Коњарство у Угарској. Г1о службеннм иодацима. Коњарство је у Угарској од увек заузимало видно место како квалитетом гајених коња, тако и бројним стањем грла, а влада му је свагда поклањала' своју нарочиту пажњу. У Угарској има по последњем поппсу од 1911. године 2.001,399 коња,
што на 1 квадр. километар
чини 7
грла. У упоређењу
с осталим држа-
вама отпада па 1
квадр. километар
У Немачкој
8 грла
У Угарској -
7,1 «
-
У Енглеској
6,4 «
У Француској
6 «
(1909)
У Ауетрији
6 «
(1910)
У Русији
4,5 «
(1910)
У Италији
3,3 «
(4908)
У Србији
3,1 «
(1910)
Дакле по бројном етању
коња, с
погледом на површину, Угарска долази на друго место у Европп. По броју становника долази на 1000 становника У Немачкој 67 грла У Аустрији 63 « У Угарској 110 « Од 1895. до 1911. године, давле за шест годица попео се број коња за 28,499 грла. Од целокупног броја коња било је пастува 9226, кобила 919;671.