Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

659. страна.

овог ратног зајма ће званична уолатна места бесплатпо чувати до 31. децембра 1917. годпне. После 1. маја 1921. г. може министар готовим новцем исплатити облигације. У Будапешти, 9. окт. 1915. Телески Јанош. м. кр. мпнистар фннанцпје.

Потреба мекиња. Угарски пољоделци и трговцн крме живо расправљају питање, којим би се одредбама Владе имало оспгурати подмирење велпке потребе на мекпњама п крепкој крми, а о истом питању расправља се и у Аустрији, јер о томе питању зависи повољан развптак марвого.јетва, које је услед рата и недостатне крме последњих месеци силно оштећено. Угарска је Влада међутим већ на чисто, шта се има у том погледу учинити, те се скорцх даиа очекује дотпчиа наредба. Влада намерава побрпнути се, да се што могуће мањи део овогодишњега кукуруза употреби за људску храну, те да се највећи део сачува за крму блага. За осигурање и раздеобу мекпња уз сношљиве цепе устројиће се посебна н самостална централа за мекиње, која ће нотпуно удовољити свим оправдапнм интересима. Пошто се у млиновима већ у вејгико меље ново јкито готовр у свима крајевпма Угарске и Аустрнје, настаје потрсба, да се устројство ове централе што пре ускори.

Огледало светскога рата. После тродневиога нападаја Београд је у нашим рукама. Мађарска, аустријска и немачка војска. коју је водпо генерал Кевеш, скрхала је ггобедтпш јурпшем крајње огорчепи отпор Срба. Београд је ваљало заузиматп корак по корак, али га сада држимо чврстом руком, те ћемо сада Србпјину војску велнком силом даље потнскпвати, док је не победимо. Ратнп ,је план бпо да савезничка војска отпочне нападај на Србију јуришем на њезину ирестоницу. Срби се уздају да заузеће престонице још не значи заузеће државе им, али ће се у томе да превдре, те ће увидетп, да им је сваки даљи отпор узалудаи. Уз четири стотине хиљада бугарскпх војника пристаје две стотине хиљаде Турака, којп ће, пошто је наиад иа Дарданеле понустио. отуда ослободити се. На .реверу спушта се немачка п аустррмађарска војска победоноспо према југу. Према овима стрје„ као што се казује, триста хпљада пепријатељске војске, исто толико бп зар ставпла , против нас Србија, а за победу б.п требало бар још толико. Ну од куда бп наши ненријатељи скупили тодико војсце, кад Грчка и Румунија остају неу- , тралпе, а Руси, Талијапци и Фран-