Njiva

750. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

да се у ратно време може новац рентпратп у повећапој мери. Ако темељно пспптамо, шта се догодпло с онпм силним новцем, којп је управо због рата доспео у промст, можемо установнтп, да је лео тог новца доспео у штедпонпце, задруге или банке, које иоказују растуће кретање уложака; део се тог новца опет употребпо за потппсиваље ратног зајма илп за набаву других вредностнпх наппра; мноти су обратили новац на инвестицпје, а тпме повећалп свој доходак, док су други псплатпли своје дугове. Но велик део оног новца, који се стекао порадп рата или се порзди рата одузео досадаљему своме определењу, нпје пошао нпједним од тпх путева, већ је заостао у рукама власнпка. Ти власницп држе злато под кључем, сакривају бапковне ноте, па их нагомплавају а извлаче из промета п сребрни, нпкаљнп п брончанп ковани новац. Тај новац лежи неукамаћен и без вредности у чарапама, међу рубенпном или у ладпци сандука. Ни позив државе, која је у сврху обране својих гранпца емптпрала ратни зајам, ни обплне камате, које обећавају штедионпце и банке или задруге, нису кадри да ослободе то сакривено благо пз љегова затвора. Како се чпни, лебди тим људима на уму мисао, да на тај начин могу најбоље оспгурати свој пмутак п да нм је тако новац најбоље заштићен против крађе, умалеља вредности или пропаетп. А управо је нротпвно истина. Искуства пређашљпх времена доказују, да је на тај начин сабрано благо у многпм случајевима украдено, а у многим случајевима је опет пало жртвом пожара или су га изгризлп мишевп, пли је остало заборављено у свом окровишту. Кад се опет нашло то благо, био је коваии новац већ стављен изван промета; обвеза је у погледу откупа банковних нота већ нрестала, а бојажљпво чувано благо изгубило је вредност, док је папирнати новац постао неупотребивим папиром. Привремено нагомилавање новца још бп се дало разумети код оних. који морају бити спремни, да ће евентуално морати с места белшти пред иепријатељем. Али подручје наше домовине еасвим је очишћено од неприја-

теља; протпв непрпјатеља стоје наше чврсте, ратоборне п на победе прпвпкле чете; наша славна војска војује далеко у Руспји и у Србији. Одбацпмо дакле тај наивнп страх и бојазан ! Задрлтвање новца не само да нпје од кориоти нп иоједннцу, већ поремећује новчанп промет, власпицпма проузрокује губптак на дохотку, узроком је несташпци сптнпша п нроузрокује застоје у свакдаљем жпвоту. Не гледећи на све то, уопће нема смиела нагомнлавање и сакривање новца, а у садаљпм је ирпликама то још п непатрпотичап чин. Данас су срећа п невоље поједпнаца у уском споју с државом. Добробпт будућности моћи ће се само онда спгурно постпћп, ако победпмо у рату. Ако докле желпмо оспгурати нашу добробит, став* љајмо државп на располагаље неопходно потребно средство за ратоваље, то јест новап. На видело дакле са сакрпвеним благом! Нека свако односи свој златни новац у најблпжу подрулшпцу Аустро-Угарске Банке. илп у Државну Благајну. Не као дар, јер држава не тражи жртве, већ зато, што је то дужност сваког домољуба. Онај, ко је сакрио и сакуппо сребрнп, никаљни шп брончани сптннш, нека тај новац врати промету, нека га однесе у најблшкп порезни или поштански уред пли пак нека с њим извршује плаћања. Тпме не ће нико допрпнетп жртве, јер посед кованог ситног новца не пружа ни у чему већу сигурност од банковних нота, те ће он само радпти као домољуб, који је приправан за своју домовину све жртвовати; као онај, којему савест заповеда, да нпшта таково не ради, што је у овпм тешким временима штетно по опћу ствар, или гато проузрокује застоје, а међу овим застојнма нпје најмањп несташица сплног кованог новца. Не скривајмо нп банковних нота! Ко има већу своту банковних нота, него што му је смеета или у скорој будућности потребна, нека нотира пли купује обвезнице ратног зајма, или нека исплати своје дугове, или нека новац уложи у штедионицу. Тако ће му новац не само носити камате, већ ћв он