Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

759. страна.

Огледало светскога рата.

Србија се још бори, али све узалуд. Српска војска је од свуда потпснута, опкољена и пресечена је у своме узмицању, те се очекује сваки час, да ће јој бити крај. Грехота што се пролива толико крви — јер је бугарска војска потукла фрапцуске н епглеске чете, које су пошле Србији у помоћ. У залуд дражи И т а л и ј а Грчку да помогие Србији, кад она сама не шиље Србији ни једног јединога војника у помоћ. Италија је сама на невољи; узалуд посипље варош Герц гранатпма из својих убојних топова, кад не може да заузме ни паша утврђења испред те вароши. Кад год Талијанци нападну наше позиције, враћају се са крвавим главама а они, који преживе тај нападај, гомилама нх остају мртви на свакоме бојишту. Стид их је, што нису кадри да нас потисну ама баш ни за једну стопу. У Еиглеској заузимљу се врло упливпи државници, да се закључи мир. И сам енглески генералштаб нризнаје неуспех енглеске војске. Озбиљни енглески државници предсказују већ сад, да енглески парламенат не ће примити закон о опћој војеној обвези. И Француска је завршила своје ратовање онога дана, када су јој

Немци притиснули најбогатије индустријске крајеве; када јој је одступио министар спољашњих послова, којп је највећма био за ратовање ; када су се по убојним рововима осуде летаике са штампаним написом: «Французи! Ми немамо више за што даље да ратујемо)! АРуспја? Ова грдосија од државе не може впше озбпљпо ни да мисли о томе: да ће од Турака придобити Царпград, Дарданеле [и мора. Турци су се оснажили, наоружали, па очекују хладнокрвно Русе, који срљају у своју погибију. Сводимо овај свој извештај укратко на ово : чим се [ослободи немачка војска, пошто буде Србија сасвим освојена, успремпће се управо на Египат, да тамо затоми оно врело, из којега извире Енглезима њпхова војска и онда ће бнти одмах краја рату и настануће мир.

Прехрана ратних заробљенина. Ратна управа је набавила много морских риба, те су ратна заповедништва одредила, да они код којих раде руски ратнп заробљеници имају недељно двареда давати својим раденпцима морске рпбе уместо меса. Ко има код себе више од 50 руских ратних заробљепика на прехрани, тај је дужан прекупити од ерара одређену количину морске рибе. Буре херинга (500 комади) стаје 70 круна, метарска цента меснатих морских риба пак само 30 кр. Овој је наредби сврха, да се умери потрошња меса.