Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

781. страна.

дијалектом XV. столећа. Додуше је још за времена апостола Павла бша позната жидовска опћина у граду «Тесалонаца», алп су бројчану надмоћ стеклп Жидовп (битп ће пх данас око 80,000) тек пза шпањолскога изгона. «Салоншш», како га данас зову Грцп, насеобпна је хеленска, па је готово лва столећа био бедем хеленпзму. Град се у првом почетку звао «Терма», а до четвртог века пре Исуса врло се ретко спомињао. Град се почео развијатп тек под мацедонским краљем

Впа Егнациа, што је за римскога гоеподства водила од Дирахија (данашљег Драча) у Бизант. Нови римскп господари показивалп су се свагде на истоку прпјатељима и заштптнпцима хеленским, на су се на тај начпн грчки градови могли мнрно развијатп. То се може рећи нарочпто за Тесалонику. Многе сјајне грађевпне из антикног времена оставпле су трагова до дана данашњега, ма да се тешко може разазнатп баш оно место, које је још до почетка XVIII. века између свпх градова хеленскнх — поред Атине —■

Солун: Џамија Аија-Софија.

Касандром. Као што су свп владари, који су се поводили за Александром Велпкнм, био је и овај Касандро градитељ у великом стилу. Стару Терму нреградпо је из темеља, те ју назвао у част своје жене, сестре Александрове, «Тесалоником». — Друга предаја о пореклу пмена тврди, да је Филип П. Мацедонац дао граду име, кад је победио Тесалонце. Било како му драго, град Тесалонпка, постао је порадп ванредно повољног положаја врло брзо једним од најбогатијих п најзнатнпјпх трговишта онога краја. Кад су Рпмљанп год. 146. пре Исуса освојпли Мацедонпју, ударио је њихов намеснпк овде своје седиште. Ова је резиденција уједно била средпштем п главном обраном велике цесте, познате под именом

сачувало највише грчких старина. Али јопг и данас има Солун доста леп број красннх грађевина. На ономе месту, где се данас диже «Вардарска капија», стајао је некада триумф цара Августа, а Афродитин храм данас је турска мошеја Ески-Џамија. Хришћанство је врло рано нродрло у Солун, како доказују два писма, што их је апостол Павао управио «на Солуњане». Течајем векова упили су Грци римски елеменат, па је рпмско царотво онде постало бизантским краљевством. У овој новој грчкој држави био је Содун један од најчвршћих бедема цивилизације. Са свију страна нападалп су та. С копна нападали су непрестано Бугари на овај грчки емпориј, а у луци су