Njiva

XIX. год.

ЊИВА

29. страна.

Напомена ! Са овпм бројем ступамо ј 1916-ту годину. Умољавамо своје поштоване претплатнпке, да претплате напгу «Њпву» са 3 круне за целу годину 1916-ту илп са 1 кр. 50 фил. за V* годнне. Сваки претплатник, који претплати наш лист за целу годину 1916-ту. добија са 1-вкм бројем листа календар ,.Њиву за год. 1916“ бесплатно, на дар. Излишно је, да препоручујемо лист наш читалачкој публици прошлих 18 годпиа рада нашега па просвећивању Срба ратара у нашој милој отаџбпии препоручују нас најбоље. Ми ћемо тај рад да продужимо орпо и вољно, јер нам се он мили са оних многих лепих успеха, које њиме ностизавамо. Свестрани напредак нашега ратара, то нам је циљ, којем смо ради да се приближимо а кад га постигнемо, биће нам то и најлепша награда труду нагаем. Молимо, да се понови претплата за времеиа — На поштанску упутницу молимо да се разговетно испише име претплатника и ознами последња пошта, којој ваља лист да шаљемо. — Претплата се шиље администрацији листа по овој адреси: А ,,^уГуа“ кгабоћгуаШапак, Вибарезћ ГгапкЦп-ТагзиШ, IV. Едуе1ет-и4са 4. Књижевна вест. Календар «Пријатељ Народнл« распродат је. Штампан је био у 4000 комадааданас нема у наклади његовој ни једног јединог комада и због несташице хартије није могуће штампати га у другом издању. — Ко претплати лист «Њиву» на целу годину 1916-ту добива календар «Њиву» на дар док има још тога календара!

О р а с и . — Написао: Ђорђе Еберс. (Свргаетак.) И Господ поново погледа значајно св. Петра, кад одједном ироговори анђео, којп је десно од Њега стајао: душа Аничине матере. —• Ако дозволиш, Господе Боже, да и ја рекнем једну добру реч у прплог ове проклете. Пре но што се моја мала Аница повратнла, мучпле су ме телесне и душевне муке. Изгубпла бејах своју веру, јер ми небо нпје услпшало молитву и моја огорчена душа мислпла је, да Јв господар неба нас заборавио, да би што обилнијпм благословом обасуо главе богатих. И проклињала сам дан, кад се родисмо. Ох, аакав ми је срдит бол разоравао душу, кад сам своје сирото дете пшчекивала, које се нпкако не враћаше; а тако сам је жељно чекала, јер ме је мучпла грозна жеђ, а и наступп кашља бпваху све чешћи и већ претише, да ће ме удавити, јер не беше никога, ко бп ме подигао. И онда сам у свом гњеву за варалице држала све оне, који тврђаху, да онај милостиви, добри Отад тамо горе на небу и нас сматра за своју децу и да се и за нас брине. Али кад се моја мала Аница вратила и запалиАа каидпло, и кад сам примстила, како се њено Оледо мало лице, на ком се већ одавна није осмех показао већ само бол и беда, сијало од блаженства, кад сам затим видела орахе и сва она добра јела, која је кућп донела п са светлим очима појела, онда ми се с.рце поново с поверењем обрати к Теби, Оче нага, и моја благодарност није престајала до моје емрти. И ако ои мене нашао за вредну, да ме примиш у своје небо, онда то имам само орасима оне жене да благодарим. — Да чујемо, шта је било са осталпм орасима? Причај, слушамо! — речс Госиод благо малом анђелу.