Nova Evropa

Ако би пут дра. Бенеша у Београд и Букурешт уродио још E тим плодом, да ускори разграничавање међу појединим члановима. мале антанте — уколико се тиче Југославије: према. Бугарској и Румунији, и према Аустрији, — онда би се десило чудо, да наша држава, неимајући министра за вањске послове (тосп. Трумбић је стварно још увек само делегат на Мировинској Конференцији), ни уопште своје вањске политике, дође у врло повољан и снажан положај као један од главних чланова мале антанте, те да из рала и преговора, изнесе и осигура скоро све што јој по праву припада, — и без заслуге своје дипломације. Јер повољно решење малог савеза утицало би поуздано и на повољније решење Јадранског Пнтања. 6) Академска омладина и страначка политика.

(Др. Ситон-Ватсон, приликом своје посете у Југославији овог лета, желео је нарочито да чује од универзитетски студената, шта мисле у данашњим нашим приликама. Студенти су, с пуним равумевањем значаја који има покрет нашиг британскиг пријатеља за данашње генерације и особито за назау земљу после рата, дочекали с једнодуштом срдачношћу одличног борца за права мелиг народа, ч дали му обавештења која је тражио. Све академске установе у Загребу и Београду изаслале су своје поверенике, WM у пријатељском разговору '286стили су Дра. Ватсон-а о својој идеологији и 0 своме раду. Разговори су били нарочито отштрна џ занимљиви са прелставницима политичких клубова на нашим универзитетима. У следећем доносимо главне податке O садашњем политичком груписању наше академске омладине (онако како бу из њени представници дали ДРу. Ситону-Ватсону), уз извод из обавештења. добијенит и дискусија вођениг том приликом. Комунистичка омладина није непосредно учествовала у овим разговорима, из разлога што није засебно организована на универзитету (у Београду), или што су њени делегати изостали (3 Загребу). —

Покушаћемо да прикупимо податке и о броју и распореду нашиг студентскит колонија ма страни, по тноземним униворзитетима ч високим школама, те ћемо у једном од наредних бројева »Ново Европе« донети извештај о покретима пи струјама међу њима.)

И у Загребу и у Београду упада пре свега у очи велики број политички неопредељених академских омладинаца. На загребачком универзитету, например, у двема највећим политичким групама има укупно 600 чланова: у »Југоелавији« (демократе, 850) и у »Лиги« (Хрватска Заједница, 250); а са мањим организованим партајским клубовима (радикали, сељачка демократија, републиканци) целокупан број политички организованих студената не премаша 800, док у самом Југословенском Потпорном Друштву има 1400 уписаних

42