Nova Evropa

Књижевни преглед. | Стендал, |

Почетком месеца јула ове године откривен је у Луксембуршком Џарку Отендалов споменик, Главну је беседу држао један академичар: Пол Бурже. Да ли то значи да се Стендал, који је више од пола века био једна књижевна мода, уздитао постепено у ред великих класика. француске књижевности •

Код својих савременика, нарочито у доба Ресторације, он је важио као космополит и као дилетант. У једно време кад је образована публика, путовала мното мање нето данас, Отендал је обишао добар део Европе, Он је проучавао карактере страних народа, и услед тога боље познао и карактер свога властитог народа. Био се ослободио многих народних предрасуда, и изгледао својим савременицима необичан и одрођен. У једно време кад се образована, публика интересовала много више за књижевност него за остале уметности, он је био љубитељ музике и сликарства, скулптуре и архитектуре, То познавање других уметности отворило му је нове видике у књижевности; за разлику од тадашњих критичара реторичара он је био критичар естет. За своје савременике он није био ништа друго нето познавалац равних народа и равних уметности, пун сваковрсних опажања и утисака, — у основи, један интелектуални пробисвет, више дрзак и парадоксалан, него дубок и оригтиналан. Поред других ствари, Отендал је писао и романе, али на њих се није обраћало много пажње, Од његова, два велика романа, „је Rouge et le Noir" gHje yuHHHO HHRakaB утисак. Што се тиче „Сћагтеизе де Ратте“, Балзак је једини видео одмах да је то добра ствар, — иу једном одушевљеном чланку поздравио тај роман као »велики роман идеја«.

»

Шесетих тодина прошлога века, једна група млађих књижевника, почела је поново говорити о Отендалу, који је већ у пола био заборавњен, Иполит Тен, који је учинио много за Балзакову репутацију, учинио је не мање за Стендалову. У студији коју му је посветио, он је оставио на страну Стендала космополита и дилетанта, па је обратио пажњу на Стендала психолога. По његову мишљењу, међу француским књижевницима ХЛХ века Нико није боље разумевао човека и живот људске душе од СОтендала, — и из његова два телика романа. може се извући читава, »теорија страсти«. Ово Теново мишљење остало је. Својим савременицима, Стендал је био занимљив као турист, чичероне и меломан, — потомству је занимљив поглавито Као приповедач психолог. Данас, када је реч о француском роману XIX века, два имена долазе пре свију других: то су Балзак и СОтендал; у њиховим делима франдуски роман XIX. meka достигао је највишу тачку. Балзак је, бег сумње, имао јачу творачку снагу; ивузимајући Шекспира, ниједан други писац није створио тако велики

58