Nova Evropa

исти. Дај Уставобранитеље. Исто, Дај ово, дај оно, ништа не помаже, Неможеш се зауставити, неможеш се осврнути, баш као што ни часа једнога. неможеш престати да живиш. Нити ту има увода који полагано припрема, нити има неки мостић, нити има нека копча, ни осовина, ни средина, ни пол, него као она Њутнова ћуприја бев клинова, или цело или ништа. Од прве реченице почиње да хукти и бруји дела машина, цела драма.

Да, драма, Јер ако стил г. Јовановића треба, са нечим сравнити, онда се он само са елементима драме може сравнити. Писао шта писао, туђе или наше, садашње или вајкадашње, свеједно, све се то креће на једном длану и на једном канапу, и све се свршава, окретно, бујно и плахо, јер, шта је за драму ма који процес, ма која катастрофа, шта је друго до варнида једна која плане и полети, залута, у понор, и угаси се.

А драму ево слушајте. Прва сцена. ( једне стране. Барту, председник француске републике, а с друге Мирабо. Мирабо је додуше пре сто и толико година умро, а Барту је написао биотрафију тога мртваца, али то ништа не мења, свар., Фигуре су израчене, сусрет је створен, драме мора бити. И, што је интересантно, мртвац ће бити јачи од живога, јер живи није ништа друго до један »трудољубиви књижевни дилетант«.

= Ваша књига, господине председниче, — цери се даровити, раскалашни Мирабо — ваша књига је испала једно »од оних коректних дела код којих нема шта да се куди, али нема шта ни да се хвали. Ви сте начинили један извод, прегледан, али површан, из велике књижевности о мени. У својој одени показали сте не толико проницљивости колико такта: Говорите о мојим великим 060бинама. без претеривања, а пред манама мојим не затварате очи, али се на њима не задржавате. 0) политичком тенију моме, ви, политичар од заната, нисте рекли ништа, ново. Лишени уметничке осетљивости. ви дајете један портрет, брижљив а ипак безбојан, један од најблеђих мојих портрета. који постоје, Нела је књига писана јасно и течно, али без стила, господине председниче. Ви изгледате један од оних разумних људи без оригиналности, који немају снаге да се одликују, али имају вештине да се не компромитују. А ја, господине председниче, кад бисте ви само и слутити могли колико сам ја, напротив, имао и снаге и вештине да се компромитујем на, све стране, и да опет нарастем већи од вашег стила.

Друга сцена. Вртлог неки невидљиви бучи, а дрски Мирабо прави над њим скандале. Свађа се с оцем, покреће бракоразводну парницу, отима туђу жену, задужује се, долази под туторство, доспева и у апс. Касније, заплеће се у најамничке интриге, врши полушпијунске мисије у иностранству. Све укупно, гнусан живот плаћенот писца и тајног атента. Вама је гадно, осећате мирис и влагу труле мочари. Мрка трава, и под њом дебело блато... Одједаред, тресак, писак, тутањ, отањ се запалио око труле ливаде.