Nova Evropa

Scriptura Beneventana. *

(Хрватско писмо Х и ХТ века.)

Др. Виктор Новак издао је дјело“) које је, у данашњим неповољним књижевним и штампарским приликама, по читавој својој опреми једна, необична, појава. Ни хартијом, ни тиском, ни ваљаним факсимилима, не подсјећа ово издање на разорне посљедице рата, па ће вањски свијет, кому ће она допасти руку, јамачно боље миолити о нашој књижевној производњи нето што она то заслужује. Стога радо исказујемо своје признање аутору и свима онима који су та у овоме послу помогли.

И иначе ваља ову радњу топло поздравити, јер она засијеца у подручје помоћних повијесних знаности, које је у нашој хисториотрафији — изузев Рачкога — доста мршаво обрађено. Истакнути наши хисторици бавили су се понајвише политичком повијешћу, те су код тога зло пролазиле остале хисторичке дисциплине.

Ово је дјело »палеографијска студија«, а писано је строго стручно и модерним научним методом, но та околност не би требала одвратити интелитентног нестручњака, кога занима наша прошлост. да ову радњу проучи. Писмо је онај видљиви траг, што га је оставила култура, па вјешто око може на том основу да расвијетли многу тамну страницу прошлости. Писмо је у западној Европи прошло један непрекинути низ развоја, од римске капитале па до данас, тако да се у писму извјесног мјеста и времена. одсијева цијели његов културни живот, као и утјецаји под којима је он стајао. Напосе то вриједи за она писма, која су се опћенитије и дуље времена употребљавала. Беневентаном зовемо ону врст писма која, је настала у јужноталијанској кнежевини Беневенту, а била је у употријеби од конца МИШ до конца ХИ (односно почетка ХТУ) стољећа у јужној Италији, а од почетка Х до конца ХИТ стољећа у Далмацији у цијелој њезиној протези од Осора до Котора. Аутор си је поставио задаћом, да прикаже повијест и изглед беневентане у цјелокупном њезином расезању, а напосе да истакне њезин живот у хрватским странама. Беневентанско се је писмо развило из млађе римске курзиве, а ње товало се особито у бенедиктинским самостанима, тако да је жива литерарна дјелатност тога реда долавила до изражаја у беневентанском писму; а како су се, нарочито од Х вијека даље, у Далмацији оснивали многи бенедиктински самостани, ширила се је тим путем и беневентана. У Далмацији је и у књитама и у исправама господовала у Х и ХЕ вијеку, али већ у ХИП вијеку, услијед уских веза с Угарском, претеже каролиншко писмо бар у исправама. Никада, уосталом, није беневентана посве истиснула каролиншку минускулу,

#) бепришга Вепеуепфапа, с особитим обзиром на тип далматинске беневентане. Палеографијска студија. Загреб 1920. (У прилогу је 18 факсимила

рукописа и исправа, израђених по Ц. Ангерер и Гешл-у у Бечу.) Тисак „Типографије“, графичко-накладног завода у Загребу.