Nova Evropa

служен дуг да падне Конституанти у рачун, и за што ће пред потомством имати да одговарају данашњи политичари.

Пошто ће прошлост морати себи тек да извојује положај у Конституанти, и пошто је епизода малокрвна, остаје да помислимо и погледамо на неку другу страну.

Има, једна незгодна, појава код узнемиреног живота друштва и државе. Докле код нормалног и сталоженог развоја напредак иде у непрекидној прти сталног грађења, дизања, стремљења у висину, дотле код померенот живота примећујемо облике таласа и кривудања. Црта напретка испрекидано иде горе - доле, често застајући на. једном месту, или полако наступајући напред, тако да се измењују, и једна за другом долазе, перијоде силовитог замаха у вис са перијодама брзог падања у дубине назадка и реакције. Наступа дакле питање: да неће можда наша Конституанта да буде један овакав пад у дубину, у реакцију, у мрак“ И, ако је епизода, граница, ништице т. ј. индиферентног места кроз које талас са бреста пада у долину, онда би се могло очекивати да, Конституанта буде долином, било само на почеку свота постојања, или и касније и дуже! »Ивентуалност победе реакције«, како би се то учено казало, мора дакле да. се узме у делове прогностикона, за Конституанту.

Као неки стари лекари, ми се углавном држимо онота, колико болесник има своје снате, те према тому рачунамо шансе Конституанте, — ако је то упоређење дозвољено, — и држимо, да ће живот и рад Конституанте у крајњој инстанцији директно зависити од њезине снате. А под правом животном снатом Конституанте видимо ону срећну могућност, да у самој Конституанти, без обзира на све друто, дође борбом и избором до нових личности и нових идеја. које ће се родити, груписати, формирати и борити се, без непрекидног савеза са људима и мислима пре Конституанте. Олободу потпуног самоодређења Конституанте само је на тај начин могуће дефинирати и схватити: Да је њезина главна функција, да доведе до новог стварања идеја и личности, а не да се бави гласањима и одлукама... ~ ЈЕ

6) Домаћа ситуација.

Целовац, 11. октобра.

Ваш чланак о »Корушком Плебисциту« није затекао више овде т. Цвијића, који се разболео и;отпутовао на опоравак оставивши председништво јужнословенске делегације госп. Јов. М. Јовановићу, коме својски помаже тенралштабни потпуковник М. Недић, наш најпопуларнији официр у Словенији, уз генерала Крсту Омиљанића. — Као што Вам је познато, радило се о том, да се плебисцит у зони А изврши у заказан дан, 10. октобра, јер је узбуђење у народу било велико, и свако одлагање ишло би у корист Аустријанада, који сад већ ни сами не рачунају са својом већином ни у зони Б нето се уздају у помоћ словеначких »немчура« и »омахљи-

191