Nova Evropa

Српски Књижевна Гласник, Нова, Серија, бр. 2 и 8.

Други и трећи број »Орпског Књижевног Гласника« имају равноврстан садржај, у којем доста места запремају наши »млади«: Ј. Миличић даје причу »Омрт оца«, Мирко Королија песму »Речи«, а Г. Керклец песму »Сребрна Цеста«, Милан В. Богдановић прикавује, врло повољно, Ива Андрића »Пут Алије Ђерзелеза«, а Павле Стефановић књите Пјера де Ланикса »Народи пред тифусом« и »Дарство послова« од А. Карнегија. Оувише, Ј. Миличић брани »младе« још и теоретски, једним чланком, који завршује карактеристичном реченицом, да »човек добре воље може наћи доказа како сви (наши млади) иду својим путем ка висини.« У искушењу смо, да међу младе убројимо и г. Димитрија Поповића, кога смо досад познавали као дипломату а сад се срећемо с њим и као с писцем чланка о »Нашој дипломацији«, који вреди прочитати с пажњом. Од старијих, међу осталим, Милета Јакшић има две песме, Марко Цар се не одушевљава »Подгрејаним симболизмом« неких наших »младих«, А. Прибићевић пише о Сељачкој буни у Хрватској, Милан Грол додирује програм београдске позоришне севонс 1920—91, др. Мих. Петровић даје Научни Преглед, а Јов, М. Јовановић и К. Куманди држе своје рубрике спољашњег и унутрашњер Политичког Прегледа. Напослетку, од најстаријих и врло старих, заступљени су познати француски хуморист за, време другога Царства, Е. Шавет, својом забавном причицом »Гиљотиниран по пристанку«, у преведу т. Душана Л. Ђокића, и арабљански песник Џанфара својом лепом Касидом, у преводу г. Богдана Поповића. Осим тога, има још читав низ занимљивих чланака и бележака. »Књижевни Гласник«, наш најбољи часопис, требало би да се што боље одомаћи по свим крајевима наше проширене отаџбине. — 4 —

» Југославенска Обнова-Њтива«,

Са, бројем од прошле суботе променила је »Њива« свога уредника. Њен дугогодишњи неуморни уредник Др. Д Прохаска, који одлази на дуже времена у Праг, уступио је своје место г. проф. Б. Трухелки, једном од својих вредних сарадника и помагача, »Југославенска Њива« има своју повест, и може с поносом погледати унатраг, на тешке дане за време рата, када је она била не само једино склониште јужнословенске мисли у непријатељем притиснутој домовини, него уједно и средиште активног народног покрета за све што је још смело јужнословенски мислити и осећати. Имаћемо времена да с тога гледишта оценимо изближе њен утицај и значај у прошлости, и заслуге њеног уредника који одлави,. У овом тренутку, хтели бисмо да се задржимо ва који час на њеној будућности, поводом промене у уредништву, Тота ради, нашли смо прилике да се разтоворимо о свему са, њеним новим уредником, који нам је врло љубавно понудио колаборацију.

143