Nova Evropa

четврти милијона морало пасти под Италију, то би била непреболна ампутација, од близу једне четвртине њихова племенског ортанизма. —

Италија, изискујућ да пристанемо на ове, чак и на веће уступке, не зна или неће праведно да оцени величину жртве која, се од нас захтева. Кад Италија говори да сви Југословени до Јулских Алпа, који би њој имали припасти, не би сачињавали више од 1% њенога целокупнота житељства, она пушта с вида да је наш народ три пута мањи бројем од талијанскога па да зато тај јелан проценат преставља за нас три процента губитка. To би било исто као да Италија мора одступити другој држави ништа мање него пун један милијон Талигана т. ј. десет пута више него ли их је заједно с Ницом уступила Француској, Ако ли пак упоредимо Словенију 6 једном талијанском облашћу, од Оловеније се тражи иста, жртва као да би се од Италије хтело откинути једну четвртину Пијемонта или једну четвртину Ломбардије.

Талијани су још више покварили расположење нашега, народа за нагодбу својим поступањем с Југословенима у окупираним крајевима. Наш их је тамошњи народ примио као пријатеље и савезвнике, а они су с њим поступали много горе него ли је икад поступала Аустрија с народима који су чамили под њеним јармом. Лепо је чути од данашњих званичних представника, Италије да они желе пријатељски споразум и добре суседске одношаје с Југославијом, али што је год до сад радила службена, Италија, то је све ишло директно за тим, да распири у нашем народу мржњу против прекоморске краљевине те да од два међашна народа учини, место два добра суседа, два крвна непријатеља. |

Досадања политика Италије вођена је у отворено протусловенском духу, полазећи с гледишта да су Словени, у првом реду Јутословени, рођени непријатељи Италије и њени непомирљиви противници. Из те погрешне претпоставке изводили су управљачи Италије закључак да се све силе Италије имају окренути против Јутославије, као против најопаснијега противника, макар се на свим друтим крајевима, морало попуштати, Потврду такој политичкој оријентацији можемо опазити у сваком кораку што та је учинила Италија у ове две тодине од примирја. У Либији као у Анатолији, у Грчкој као у Албанији, То непријатељско расположење подупире највећи Део талијанске штампе, која с намером да оправда код народа свој протусловенски правац, с дана на дан понавља да је сваки споразум о Југословенима немогућ, јер да они хоће да отму Италији че само Горицу, сву Истру и Трст, већ и комад Фриула до Удина или чак и саме Удине, Истина је напротив да Југословенима није ни у сну пало на памет да дирају у предратне границе краљевине Италије, пошто ни максимални јужнословенски програм не тражи за Јутославију него само оне крајеве у којима би се пучанство за њу изјавило, односно ни највећи нацијонални фанатици међу Југосло-

118