Nova Evropa

НОВА ЕВРОПА

Bi GB OLI AV || БРОЈ 5. 28. ОКТОБРА, 1920

Ни Сентандрију недамо !

Драги уредниче,

Дозволите да вам прво испричам случај. Били смо ухапшени ради велеиздаје, зими, крајем тодине 1916, при загребачком судбеном столу, па сам у једној уграбљеној прилици разговарао са 7. ПЦ. А., једним старим (тада му је могло бити већ око 60) српским поштењаковићем и идеалистом. Ја сам био заустио да кажем, отприлике, тад, да бих био задовољан ако границе наше јужнословен= ске државе на северу буду ишле линијама старе Хрватске-Олавоније, са неким јужнијим деловима Бачке и Баната, — али мег. 1 А. прекину, и разротачивши очи погледа ме зачуђено и срдито, па стетнувши песнице ускликну: »Шта! Ни Сентандрију не дам, ни њу!« —

Кад ово називам случајем, то је погрешно; као прича јесте случај, али у ствари, у дубини. има једно генерално значење за све нас. за старе и за младе, за Србохрвате и Словенце, ва све Јутословене, и нема човека у нашој држави који не би имао своју Сентандрију. Свака наша покрајина и свака, наша већа или мања област има своју Сентандрију; стојим вам на расположењу с неколико примера: Трст је Сентандрија за Оловенце, Софија и бугарски крајеви за Орбију, Темишвар sa Банаћане, Блатно језеро за Хрвате, ит. д. ит. д. Но. док је Сентандрија скромна жеља или приватна тежња, то није грех, или не може да буде погрешка, али се код нас пошло даље, — све ортанизације, све групе, управо и сви сталежи, изгледају у извесним сво= јим нахођењима као да су неурачунљиви, премлади, и препуни неограничених и ничим необразложених жеља.

Ово се односи без изузетка и на још постојеће, старе племенске ортанизације, и на наше новије политичке странке, — то је једна опћа појава од обавезнот значења. Она је, дабогме, штетна, и незтодна. и стоји нам свуда и стално на путу, ма да би било мотућно наћи или открити узроке самој појави, — било у нашем оп-. ћем изненађењу услед свршетка светске борбе, било у нашој »младости културе«, било у нечем другом.

Нећу, и није потребно, да нижем и излажем све случајеве Сентандрије, а нису ни сви случајеви једнаки, то јест, нису то увек необуздани апетити, или пожуда за нечим за што недостаје снага

181