Nova Evropa

ници, напротив, остају у сталном контакту са њима, "свипајем околности њихова живота и рада; њихов представник. је увек под њихоBOM директном пажњом; и "може у који било моменат добити ·нове

инструкције, и ако је потребно може бити _ пензу Пират опозван, па чак и замењен неким другим.«

У парламентарним државама, избори са врше отПитиМ рано гласа, тако да сви, и буржуји и пролетаријат, гласају у исто време, и под таквим околностима као да су им интереси истоветни; или GG тласање врши према поседовној квалификацији. У Совјетима то је друкчије. Они гласају према интересима које они представљају као економске јединице целог друштвеног уређења: свака врста индустрије бира своје представнике, O бирају свега нредставника итд. |

__ Даље, Троцки прелази на критику Демократске Конференшије, и ва њу вели да је настала из конфузије и бевнадежности која је _ тада владала, те да је услед тога п свршила потпуним фиаском. Тај

· њетов суд, изгледа нам, углавном тачан. Керјенски, мислећи да је

победио на Конференцији и да је утврдио свој положај, у ствари је својом неодлучношћу изгубио, јер је дигао против себе и бољшевике и буржоазију, Керјенски је, по суду Троцкога, управо једна жалосна. фигура, Револ луције: Колебљив, неодлучан, недорасао задатку који је предузео, амбицијозан и т. д. — то су његове мане, или — ако хоћете — наличја његових врлина. Он је хтео да иде средином у времену кад се имало одлучити за или — или. Каснија еволуција: ове Демократске Конференције и њено претварање у Провизионални Парламенат, довела је Револуцију у један ћор-сокак. Требало је почети радити, а међутим ћеретање-и договарање било је душа ових равних врста вештачких парламената. Интересантно је. каже Троцки, и Керјенсково ласкање буржоазији, коју је сад почео називати »поседовни елеменат«, јер је сматрао да је реч 0 1 зија« инсултирајућа!

Корниловљев покушај, према Троцкому, био је само једна епивода у току Револуције. Да је успео, био би вероватно судбоноса Н за целу Револуцију.

Врло је значајна и интересантна бољшевичка обрана распу_ штања Конституанте. Троцки каже, да су они били присиљени да је распусте. Прво, зато што она није више представљала мишљење народа, пошто је била изабрана шрема листинама које су биле састављене неколико месеца пре избора. Пропорцијонални систем избора почива потпуно на партијским листама; међутим, социјални револуцијонари били су испочетка најачи, али су мало по мало губили гласове, а осим тога још су се и разделили на »леве« и »десне«. Док су леви гравитирали и прилазили бољшевицима, дотле су их десни прогонили, а ипак је Керјенски био носилац листине за обадве групе, Друто, Конституашта, према њихову мишљењу, није била више савремена, услед револуције, коју је Карл Марке зато и назвао »локомотивом историје«. Отворена и директна (00 за власт

270