Nova Evropa

се њена тежња баш лепо манифестовала. — Још један разлог могао би се, најзад, наћи у самој иностраној политици италијанскојиу њеноме главноме представнику, Министру Иностраних Дела, Грофу Сфорци — сопфе побЏе Зјогха — који је типичан представник талијанског политичара: Оно што је јучер мислио, не мисли данас: оно што је казао данас, не мисли да мора одржати сутра. Еволуција, талијанскот министра не извршује се постепено и дискретно, већ орао и безобзирно, — вечито преображавање! Конте Сфорца је обећао био нешто пре два месеца у Лондону и Паризу, — е али се међутим нешто десило, мора се ићи за оним што доноси дан!

А шта је било То што је обећао Конте Сфорца, са благословом свога шефа у погледу Јадранскота Џитањаг Обећали су, да ће се то питање уредити што брже и што боље, и што правичније. непосредно са Краљевином ОХС, и без обзира на захтеве и прохтеве талијанских нацијоналиста. СОтављени су у изглед чак и не одвише дуга погађања и расправљања, и не велике територијалне жртве; економске повластице и саобраћајне олакшице као да су биле глав-

не потодбе за споразум. Идемо да видимо. Сана

Просветни преглед, Наша морнарица.

(Примамо из Бакра, од једног абитуријента поморске ака= демије, подуже писмо, из којег вадимо следеће ставке. Не желимо овим трабрити студенте, да би иступали против својиг школскит власти, ала се тужбе на беспотребно премештање наставника ч учитељског особља једнако мтоже, те нам изгледа потребно _ ианети понекад конкретне случајеве пред јавност, да би надлежни видели, да се о томе води рачуна. "Јер се често, како изгледа, иза тремештења из »непознатит« разлога крију лични ц локално-политички мотиви, који су нарочито за осуду у данашњим приликама, кад премештај може да значи животно питање чли може да баци у беду читаве породице.)

У Бакру имамо један поморски завод идентичан с оним у Дубровнику, и сличан ономе у Котору... Ако икоја наука захтева савремене принципе; ако и у једном стручном предмету треба. да веје свежи вихор светскога знања, — то је наутика, наутичка наука и наутичка пракса. Капетани дуге пловидбе, у првоме реду, требају свестрану изобразбу, а онда стручно знање које ће им надокнадити универзу или велике школе; најзад задње васпитање даје им широки свет у који се отисну као апсолутни тосподари ситуације на броду. — Промотримо ли баш с тога гледишта наш поморски завод

276