Nova Evropa
1
; Змај је био једна жртва Недићеве критике; друга је био Лаза Костић. Тај песник, проглашен од раније критике тениалним п упоређиван са Шекспиром, био је за Недића само један извештачен особењак, који се усиљавао да буде оригинални мислилац и велики језикотворац, — а, у ствари, место оригиналних мисли, имао само чудњачке асоцијације, џи место творачке снаге израза само наказне неологизме. Размажен и пуст, он није имао праве оригиналности, али је волео да се прави друкчији нето остали свет, и са претеривањем рђава глумца »представљао« гениалног песника који Високо стоји изнад својих читалаца и изнад своје критике,
Недић је тачно запавио све што је код Костића било лажнота и претераног, али је врло олако прелазио преко његових добрих особина. У своје време Костић је био наш најобразованији књижевник. Знао је грчки, латински, немачки, мађарски, француски ентлески, руски; преводио Омира и Шекспира с оригинала. Имао је широко ошште образовање; интересовао се за лингвистику и фолклор; за естетичке проблеме, за дарвинизам, за индијску књижевност, Равмишљао је о нашем стиху, тражио интересантан богат слих, и чинио покушаје да одомаћи код нас јамб. Обраћао је много пажње на језик; није, истина, имао сигурно изворно осећање за његову чистоту и хармопију, знао га поглавито речнички, и имао слабости за провинциализме; али, с друге стране, располатао је обиљем из раза, и био напабирчио из разних наших покрајина један језик. шарен, занимљив, оригиналан. Преводилац Шекспира, он је имао амбицију да буде трагичан песник, и учинио озбиљан напор дати нешто много више неро што је била стара сентиментално-патриотска драма, У његовим трагедијама има извесне студије карактера и психолошких проблема, али ти карактери и ти проблеми нису били довољно јасни њему самоме, — и тражећи у њима пошто пото дубоко и оригинално, он је (налазио само замршено и необично. Код њега, је било више умовања нето надахнућа, више духа него суда, више духа речи него духа мисли, То је био један шесник »из главе«, вечити истраживач, оштроуман, али и кривоуман. По неким својим особинама, по својим каламбурима. интересантним сликовима, занимљиво скрпљеним српским језиком, укусом за настране оштроумности, он је пре могао бити писац комедије у стиховима, неозбиљно херојске, нето писац трагедије... У својим песмама био је лирски дидактичар као и дмај, с том равликом само што је дмај био политичар, а он философ, Као мислилац био је оштроумнији и оритиналнији од Змаја, али и настранији; духовит као Змај, али на један чудњачки начин, бег Змајеве просечне здраве памети. Са мање топлине, а са више отмености осећаја од Змаја, он је, уошште, имао један виши песнички тон, који му је допуштао да се огледа у тратедији за коју омај, очевидно, није био.
284