Nova Evropa

ранија и над телом и над савешћу људском. И збиља, кад се баци ретроспективан поглед на историју хришћанства, види се, нажалост, да је општа и доминантна карактеристика хришћанске пркве у свим њеним фазама: незаситна жеља високих дрквених представника, и Византије и Рима, да владају светом. Било је времена када су ови високи представници Цркве доминирали целокупним политичким и културним људским животом оних предела који су потпадали под њихову власт. Ако је тада и што добро учињено, било је то — по нашем уверењу — само тако што су у концепцијама о животу и политичким и културним проблемима надвлађивали и побеђивали утицаји патанскот схватања света, Ко зна, да ли неби мода цео наш садашњи културни развитак пошао био много бољим правцем, да је у њему добио патанизам преватуг Ми смо мишљења, па дјжимо да је то и уверење свих слободоумних људи, који су прости од сентименталних традиција и који имају интелектуалне храбрости да се у свсме духовном развићу неподају лако метафизичним сутестијама и натприродним сензацијама, да би људски кудтурни и содијални ниво био мното виши да је паганизам победио.

И стога се питамо: да ли се можемо чиме год помоћи да бисмо св отресли културног баласта који спречава слободу духа хришћанског дела човечанства; — Можда можемо, и то тако ако бисмо — у

мислу излагања 7. дра. Бугарског, — целој нашој религији дали другу подлогу ч стварнији циљ, а живот Цркве окренула у савргменијем правцу. — Ово специјално нама изгледа потребно и због тога, што наш целокупни народ почиње сад нов период у своме животу, те би било грехота у овом погледу застати пред старим традицијама које су нас спутавале у слободи, и које су чак наши непријатељи искоришћивали против нас у сврху разједињавања и раздора, Чини нам се скоро непотребно да ово наглашавамо, кад видимо данас још у какве се циљеве искоришћују верске догме. Наше је дубоко уверење да се народ мора ослободити свих клерикалних котерија, а првенствено оних које хоће да верску фанатичност народних маса искористе у политичке сврхе. Ту бисмо морали бити енертични и немилосрдни у борби јер клерикаливам не сме дићи код нас главу, — он значи Аустрију са свим њеним перфидијама и деструктивним. тенденцијама... Ових се дана баш на конгресу франпуске радикално-социјалистичке странке у Штрасбургу (Француска) расправљало, од коликог је кобног утицаја ако се званичне Бладе стављају макар само у дипломатске дотицаје са Ватиканом. Ту је сигурно француским политичарима лебдела, пред очима она. жестока борба коју су Валдек Русб и Емил Комб имали да издрже у име напредне Француске против фанатичког клерикалнот блока. И Hali народ у бившој Аустрији имао је сличну дуту борбу да издржи против своје званичне црквене јерархије, која је и сувише често била послушан скутоноша бечких ћесара и пештанских“-надувених џентрија. ; пе | i i

299